Kada je avgusta 1927.godine astronom Pero Đurković, sedeći u beogradskoj Opservatoriji na zelenom brdu visine 253 metra, sa okom priljubljenim na ogroman teleskop, ugledao malenu planetu u ogromnom univerzumu, odmah je bio siguran da je još uvek neotkrivena. Prema običaju, na njemu je bilo da joj da ime. Zamislio se a pogled mu je pao na zelene krošnje guste šume. Planeti je dao ime Zvezdara, a brdo, koje nosi ime Veliki Vračar, narod će prozvati po njegovoj zvezdi.
Kako na nebu tako i na zemlji...

Osamdesetih godina prošlog veka, mladi bračni par tražio je prostor u kome bi živeo okružen prostranim vrtom. Tražili su ga na svim brdima Beograda i oko njega. Najzad, na Zvezdari, koja je u tim vremenima bila netaknuta bespravnom gradnjom, pronašli su malu kuću koja je mirno provodila svoje vremešne dane, okružena terenom od 22 ara. Bilo je to ono što su njih dvoje videli u svojim snovima. Kuća, veličine 120m2, izgrađena 1929.godine, bila je izuzetno nefunkcionalna: mnogo pregradnih zidova, silna vrata, sobe kao hodnici...Ali, prevagnula je lepota ogromnog dvorišta, okrenutog jugu i okruženog zvezdarskom šumom. U dvorištu je bio veliki voćnjak: jabuke, višnje, šljive...

Tada, pre više od dvadeset godina, nisu bila moguća proširenja, pa su adaptaciju izvršili unutar gabarita. U potkrovlje, čiji gabarit takođe nije smeo da se menja, smeštene su tri spavaće sobe i kupatilo preko koga se izlazi na veliku terasu sa ogradom od gvožđa, pravim malim umetničkim delom.

Pod okriljem noći
Ograda na terasi, sa pogledom na Zvezdarsku šumu i južni Beograd, ima svoju istoriju. „Godinama sam prolazila pored visoke elegantne zgrade koja se nalazi preko puta konaka Knjeginje Ljubice,“ kaže vlasnica kuće. „Zadivljeno sam posmatrala filigranski rad gvozdene ograde. Sanjala sam da jednog dana, kada budemo imali kuću, napravimo identičnu ogradu na terasi.“ Kada je bračni par kupio staru kuću na Zvezdari ograda je postala opsesija . „Jednoga dana, prolazeći pored „naše“ terase ugledao sam staru damu oslonjenu na ogradu,“ priča domaćin. „Gospođo, mogu li nešto da vas pitam?“ Iznenađena, ali zadovoljna što i „danas postoje mladi koji poštuju tradiciju“, dozvolila im je da sprovedu akciju dostojnu velikog majstora Arsena Lupena. Naime, trebalo je „ukrasti“ deo ograde, što je bio dobar razlog za blagougodan provod u beogradskom zatvoru: zgrada, sve zajedno sa famoznim balkonima bila je, i danas je, pod zaštitom države. Tako je osmišljena akcija Ograda: fotoreporter Dušan Babović fotografisao iz svih uglova ogradu kako bi dobili pravu sliku, ali to nije bilo dovoljno da stručno lice ili modelar-umetnik, sa znanjem iz primenjene umetnosti, napravi novu prema liku postojećeg filigrana. I cena je bila paprena. Onda je ratni savet doneo odluku: „majstori“ će, u toku noći, rašrafili dva dela ograde i odneti livcu koji je po dogovoru, sa ugrejanom peći, čekao da uzme otisak. Kada je bilo gotovo, u ranu zoru, originalni delovi ograde vraćeni su na svoja mesta, moler je prefarbao celu ogradu, a stara Beograđanka je dobila novu tv antenu. Operacija je uspešno sprovedena i ograda, napravljena na sliku stare, i danas privlači znalce i poštovaoce ovog, naizgled, manje zanimljivog dela kuće na Zvezdari, a tako važnog za njeno potpuno arhitektonsko zaokruženje.



„Bila je prvo crna, a kada smo žaluzine na prozorima ofarbali u zeleno ogradi smo dodelili belu boju kako ne bi biila isuviše teška i upadljiva. Kada budemo ponovo radili fasadu možda ćemo je ofarbati u golubije sivo. Krupno kamenje ugrađeno na ulaznu fasadu, zajedno sa opekama bilo je, kada smo pruzeli kuću, samo na dva mesta. Mi smo stekli utisak da bi bilo dobro da grupe kamenova stavimo i na druge fasade. Stub na ulazu bio je presvučen kombinacijom kamena i opeke. Pošto smo pikovali fasadu, smatrali smo da opeka ne bi bila dobra za njen izgled izato smo ih izbacili.“

„Stubovi iz mašte“
Adaptaciju su, uglavnom, radili njih dvoje. „Crtali smo, svađali, ubeđivali...Hteli smo jednostavne linije, prostor koji diše. Ali, kad smo stigli do statike, u pomoć nam je pritekao arhitekta Bane Simonović. „ U salonu se nalazi skroviti deo, poveći alkov, izdignut za 20cm i u njemu je smeštena udobna starinska garnitura za sedenje. Oivičen je sa četiri stuba čiji su kapiteli u stilu minimalstičkog srpsko-vizantijskog stila. „Nikako nismo želeli korintske, jonske ili dorske kapitele!“

Obrada stubova urađena je specijalnom tehnikom oblaganja štuko mermerom. „Našli smo majstore koji su tada imali 83 i 85.godina i koji su obradili stubove drevnom tehnikom italijanskih monaha iz VIII veka,“kaže vlasnik .“ Bilo mi je neverovatno da je za obradu ova četiri stuba potrebno mesec dana rada. Ali,svakim danom sam shvatao kompleksnost ovog umetničkog rada: za sloj od 2 cm bilo je potrebno 900 kg gipsa. Upotrebili su specijalno kamenje zvano pilcštajn, okruglog oblika za grubo glačanje. Zatim su, u sledećem sloju, upotrebili četvrtasto i romboidno kamenje za glačanje- rečju, veliko umeće i umetnost! Mešanje gipsa sa bojama uvek su radili sami, u zatvorenoj prostoriji-nisu mi dozvoljavali da prisustvujem „operaciji“. Skup zanat. Ceo dan mese, mese. Ispočetka se dobija bezlična bela masa, a pri finišu glačaju sa sitnijim kamenjem koje stavljaju između tri prsta i povremeno umaču u ulje u kome se nalazi pesak. To je potrebno da bi se dobio visoki sjaj koji je, praktično, večit. Ovako obrađeni stubovi ne smeju da dođu u dodir sa vodom.“

Iznad zasvođenog zida nalazi se slika „Pastorala porodice S“, poklon porodičnog prijatelja, slikara Milića od Mačve, nastala 1988.godine. U dubini slike nazire se umetnikov Muzej na Zlatiboru; u sredini slike umetnik sedi za klavirom i svira         „Potonulu katedralu“ Kloda Debisija, na nebu prepoznatljivi balvani Milića od Mačve, dok  je četvoročlana porodica u prvom planu. Vlasnik je ogrnut jagnječom kožom: „Izgledaš kao pitomo jagnje...“ rekao mi je Milić...“
Međutim, tu je i peti član ili peti element koji okružuje celu porodicu: vrt zbog koga su se i odlučili da kupe kuću.

Kvintesencija
Zvezdarska šuma se donedavno prostirala na 156 hektara. Nedozvoljena gradnja sa zgradama na kojima štrče francusko-nemačko-španske kule i kulice, progutala je skoro 80 hektara ovog beogradskog „zelenog zlata“. Stručnjaci kažu da travnjak od 100m2 napaja četvoročlanu porodicu...Zato je u ovom domu ljubav prema zelenim travnjacima, drveću i cveću od primarnog značaja, jer oni zahtevaju negu kao svako živo biće. Između ulice i kuće nalazi se manji vrt u kome se ponosno diže sekvoja, visoka 15 metara. Kako Zvezdara nije prirodno stanište za ovu vrstu drveća, jednoga dana, ona se „razbole od botuserije i pade u postelju, “ iz koje su je izvukli uz pomoć Šumarskog fakulteta i svakodnevnog zaprašivanja. Danas je ona jedna visoka dama koja dostojenstveno dočekuje goste na ulazu kuće.
Tu su i četinari stari 70 godina i jedna stara smokva.

Vrt iza kuće, dužine 100 širine oko 20 metara, okružen bodljikavom živom ogradom-maklurijom, podeljen je po sredini betonskom stazom koja vodi od terase kuće do ograde koja se na južnoj strani dodiruje sa Zvezdarskom šumom. Na samoj sredini postavljen je kameni sto  dužine 10 metara „za prijateljsko družene“. Staza je celom dužinom natkrivena vinjagom koja daje, po najvećoj žezi, prirodnu hladovinu. Sedeći za stolom, dovoljno je podići ruku, ubrati grozd-dolče vita na Zvezdari! Po rubovima vrta posađeno je razno drveće i poneka voćka. U dnu su smeštene dve baštenske kućice; u jednoj od njih stoji alat, u drugoj se nalazi neizbežni „smederevac“...   

U dnu vrta streme u visinu libanski kedrovi; tri trešnje i lipe s leve i desne strane staze; magnolije, Dafina Alba, intenzivno žutih mirisnih cvetova. Biljke su tako izabrane da se tokom celog proleća, leta i jeseni smenjuju cvetanja i vrtu daju izgled kalejdoskopa. U dnu bašte prvo procvetaju dva ružičasta bagrema. Čim opadne njihov cvet, „nailaze“ trešnje koje cvetaju krajem aprila-intenzivna bela boja. Kad opadne trešnjev cvet, zamirišu lipe. Za ovakav vrt, izuzetno je bitna Iluminacija. Zato domaćini planiraju nov projekat sa odgovarajućim lampama koje su otporne na atmosferilije.

„Ima mnogo sušnih perioda preko godine, a ima i izuzetno sušnih godina,“kaže domačin.“Imali smo sreću da u prednjem dvorištu imamo bunar koji smo renovirali, dezinfikovali. Voda u bunaru je izuetnog kvaliteta. Zalivanje ovolikog vrta bilo je veoma komplikovano. Počeli smo sa hidroforom, probali razne sisteme i preko raznih promašaja, štapa i kanapa, kopanja, kopanja. I danas jednog Zdravka koji i danas održava vrt, zovemo Krtica...“
Postoji tank od 5000litara vode sa specijalnom petostepenom pumpom sa cevovodom Fi 10-15cm. U vrtu je postavljena vodovodna infrastruktura sa 28 prskalica. U ranim jutarnjim satima pumpe počnu da rade i snabdevaju vodom rotirajuće prskalice. Kada je izuzetno toplo, postupak se ponavlja i uveče. Zato je travnjak uvek intenzivne, sveže zelene boje.
Zaista je svakodnevna briga oko ovako velikog vrta ogromna, ali je još veće uživanje kada od proleća do oktobra porodica uživa u ćarlijanju vetra, milovanju zelenih krošnji Zvezdarske šume i toplog sunca koje se osmehuje sa zapada Beograda.

Foto: Dragan Babović