ROĐEN POD SREĆNOM ZVEZDOM!
Srbija, Beograd
21.04.2006

Ima li neko u Beogradu u svom dvorištu-fudbalsko igralište?! Tribine takođe?! Atletske staze? Teretanu? Pogled na utakmicu, trening ili trku? Ima: predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić sa svojom porodicom stanuje u prosrtranom stanu koji natkriljuje stadion OFK Beograda.


„Mislim da moja žena ima mnogo više smisla od mene za unutrašnji dizajn. Ona je na sebe preuzela kompletno uređenje stana a ja sam prezadovoljan kako je to izvela!“

Na kružnom toku kod Bogoslovije, nalazi se zgrada sa fasadom od crvenih opeka, priljubljena uz stadion. U prostranom, svetlom, polukružnom stanu smestili su se Zvezdan, Svetlana, Kostadin, Nikša i Maša Terzić. Stan ima 240m2 a sa terasama koje okružuju gornji nivo-skoro 300. Spavaće sobe nalaze se na drugom, a dnevni boravak s kuhinjom i tersama na trećem, zadnjem, spratu. Svi ukućani obavezno ulaze na donja vrata gde „svi ostavljaju patike“. Jer, cela porodica Terzić  je sportska.

Prvi sportski član Zvezdan, svoju fudbalsku karijeru izgradio je u OFK Beogradu; danas na njegovom terenu svakodnevno održava kondiciju. Drugi član, Svetlana, devojka s DIF-a, istrčavajući svoje metre na atletskoj stazi istoimenog stadiona, jednog dana naletela na ovog momka koga „lopta obožava“. Ubrzo su pristigli treći i četvrti član, danas petnaestogodišnji Kostadin i trinaestogodišnji Nikša, koji treniraju fudbal u „svom dvorištu“. Najzad, peti član, jedanaestogodišnja Maša, vredno trenira atletiku i odbojku. Dovoljno im je da se sjure niz stepenice i evo ih na terenu, u „svom dvorištu“.

Zelena trava dvorišta mog
Stan je okrenut na tri strane i pogledom obuhvata Dunav, Zemun i kulu Sibinjanin Janka, takođe Vojvodinu, Višnjicu, Karaburmu, pod nogama sam stadion. Ogromna terasa, široka 3 metra pokrivena leksanom, prati polukružno projektovan stan. Na njoj udobno smešten nameštaj od tikovine „Tribu“. Jedan njen deo, najbliže samom fudbalskom terenu, izgubio je ulogu terase. Povezan je sa velikim dnevnim boravkom i zastakljen od poda do plafona. Ovde se baškari elegantna Korbizijeova ležaljka prekrivena belom kožom. Da li Zvezdan Terzić, udobno u nju zavaljen, navija dok na na terenu i tribinama vri?
„Samo sam jednom pokušao da iz ovog ugla gledam utakmicu. Trajalo je možda petnaestak minuta. Nisam mogao da izdržim i sišao sam na stadion. Ne mogu mirno da posmatram fudbal kao da sam u pozorištu! Odavde gledati fudbal je leisure time-kada te ne interesuje rezultat utakmice. Ja moram da sam na licu mesta!“

„U prostoru volim staklo. Zbog toga sam želeo da svi  zidovi budu u staklu, ali zbog nosećih zidova nije mogla da se izvede ova ideja.  Nisam se mnogo mešao u uređenje stana, nemam vremen za te stvari“ tvrdi Zvezdan. „Ipak, jednom prilikom sam naišao na povoljne persijske tepihe. Želeo da obradujem Svetlanu. Nije ih ni pogledala! Odmah ih je i izbacila! Kaže:“Ne idu uz ovaj moderan stil! Svetlana ima više ukusa od mene, a uređenje stana je ženski posao!“



Svetlana kaže:
„Tavanice nisu dovoljno visoke za starinski nameštaj pa sam se odlučila za moderan. Konsultovali smo se sa arhitektom Nikolom Vujisićem. Želeli smo da stan bude svetao, sa malo nameštaja. Da je moglo, umesto ovog dugog kužnog zida koga obgrljuje terasa bilo bi postavljeno staklo. Međutim, zgrada je već bila izgrađena i bilo je kasno za adaptaciju!“

Na međi između salona i trpezarije nalazi se noseći stub koji vizuelno odvaja ove namenske prostorije. U sebi skriva cevi za ventilaciju. Ovaj obavezan detalj dobio je dizajnerski plus kada je usko peskirano staklo provučeno vertikalom kroz sredinu oba zida, propuštajući unutra smešteno svetlo. Staklo je pomično i otvara se kao uska vrata. Praktičan, iznad svega dizajnerski zanimljiv detalj.

Na polukružnom zidu uzdiže se kamin, „koji je uradio čuveni majstor Đapa“, obojen plavom bojom, nijansom „s karakterom“. Kako je kotlarnica centralnog grejanja na 200 metara od zgrade to je prilika za grejanje „na kamin“ retka. Otvor kamina, čvrstih linija, urađen je od jednog jedinog komada travertina. Na ploči kamina, sa obe strane otvora stoje dve figure-Svetlanin izbor-erotske figurine muškog i ženskog atributa. Parket je od južnoameričke tešnje, svetlo i toplo drvo. Na belom zidu plazma televizor, na dnu sasvim niska polica od belog drveta za muzički kutak. Praktičan ali neopterećujući komad nameštaja, zahvaljujući jednostavnim linijama i maloj visini.

Sa tavanice sija mnoštvo Svarovski kristala koji, zahvaljujući različitom obliku i diminzijama bacaju treperav, ravan ili dug zrak-prava mala bajkovita rapsodija iznad glava ukućana i njihovih gostiju. Na zidovima rasveta belgijske firme „Felta Light“.

Ko čita Hegela?
Jedan sto, jedan prozor koji baca svetlo na udobnu fotelju i jedna polica za knjige. Izabrane knjige. Ozbiljno štivo. Ko ih čita? I Svetlana i Zvezdan. Ona naginje duhovnim temama, on filozofiji. Ovaj fudbaler koji je u toku svoje karijere bio fudbalski reprezentativac, ditektor OFK Beograda, igrao fudbal u Grčkoj, završio ekonomski fakultet, magistrirao na sportskom menadžemntu, danas priprema doktorat iz sportskog menadžmenta. Sve uz neobično ispunjenu agendu, prepunu sastanaka u fudbalskom savezu Srbije, između dva putovanja u Kazahstan ili London.
Ovaj prostor, ušuškan između dve stambene živosti, dnevne sobe sa tv prijemnikom i trpezarijom, prava je mala oaza u kojoj se lako nađe mir potreban za opuštanje, čitanje, učenje. Impozantna crno bela fotelja je stilizpovani pop art „Moroso“, kao da kaže: „U domu sam!“ Ovde se odmara Zvezdan koji je aktivan od kada pamti za sebe. Jedanaest godina je igrao fudbal za „najelitniju klupsku diviziju OFK Beograda“, šest godina bio njen kapiten. „Kao klinca me je interesovala filozofija Kanta, Fojerbaha, Ničea, Hegela. Bio sam oduvek odličan đak uvek spreman da učim. Oni koji prate fudbalsku statistiku kažu da sam jedini koji je završio fakultet koji nema veze sa sportom u poslednjih trideset godina. I moja žena je maštala da studira filosofiju pa njena interesovanja idu u pravcu Dalaj Lame, knjiga kao što je Emocionalna inteligencija...To je ono što Svetlana želi da usadi deci u glavu, ali teško ide,“ kaže Zvezdan. „Da li zato što danas deca imaju play stations, tv i ostalu tehniku...Razmišljamo da izbacimo tv prijemnike iz njihovih soba. Savremeni trendovi vaspitanja sa mnogo demokratije ne idu na dobro. A mnogo demokratije vodi u anarhiju. Ipak, moja deca su dobra i nikad nisu zloupotrebila činjenicu što su im roditelji javne javnosti. Čak mislim da su nekad bili nepravedno kažnjeni...“

Roditeljska spavaća soba je poseban apartman sa nameštajem „Poliform“. Kupatilo 10m2 s velikim prozorom i pogledom na Dunav. Okrugla uska vertikala u kojoj se kriju kozmetički proizvodi da bi se izbegla njena, često viđena, rasutost po celom kupatilu. Između sobe i garderobera klize vrata „Pavillon“(„Tre Piu“). U garderoberu mnoštvo muških odela, vojnički poređanih. „U principu skromno živim, mnogo radim i nemam vremena da trošim pare. Jedino zadovoljstvo mi pričinjiva kupovina dobre odeće! I satova. Volim satove. Frenk Miler, Žerar Feragobija. U životu nisam stavio, lance, narukvice, čak ni burmu, tetovaže-nikad! Oblačim se u inostranstvu: u Milanu a često provodim vreme u Londonu. Tamo imam neki mali biznis. Imao sam tamo dodatnu edukaciju. Jer. moj posao je vezan za inostranstvo i zahteva tečno znanmje engleskog jezika. Govorim četiri jezika: engleski, zatim, kako sam rođen u Vrbasu, odrastao u Bačkoj Topoli, učio sam mađarski u školi kao obavezan jezik. Danas sam ga pomalo zaboravio. U školi sam učio ruski i govorim ga dobro. Igrao sam fudbal u Grčkoj i govorim i taj jezik. Engleski jezik se danas jednostavno mora znati.“

Zahvaljujući svom poslu Zvezdan Terzić obišao je ceo svet. Pomalo mu poslovna putovanja predstavljaju napor. „Kažem pre neki dan Svetlani, da bih voleo da  uzmem godinu dana slobodno i da putujem za svoj groš. Voleo bih da odem u Argentinu, Čile, na Tibet, u Ognjenu zemlju; da sednem u džip, da zađem u njihova sela, da pričam s ljudima, uz njihovu rakiju i sir, o njihovim običajima, istoriji.“
Možda će mu se posrećiti i želja ostvariti jer kako kaže: „Zadovoljan sam razmeštajem zvezda na nebu i kako mi se u životu karte otvaraju. Nikada se nijedno zlo nije desilo u porodici. Obrazovanje, karijera, posao –sve se crta da sam rođen pod srećnom zvezdom!“

Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović