Morris Partnership Architecture
MALA ALI SLATKA
Melburn, Australija
12.12.2011



Kada je započeo projektovanja sopstvene kuće u predgrađu Melburna, Ričmond, arhitekta Majkl Moris (architect Michael Morris) sudario se s brojnim izazovima. Pre svega, postojala je restriktivna  kontrola Zavoda za zaštitu kulturno-istorijske baštine ovog dela Melburna; kuća je trebalo da bude otvorena na tri strane, na istočnoj strani nalazila se prazna i zapuštena trospratnica; mali teren(264 kvadrata) i najzad, postojanje komšijskog biber drvo koje se, eto slučaja, proširilo ka mestu gde je trebalo smestiti vilu i koje je trebalo obavezno sačuvati.

Biber drvo
Ipak, kada je završena, kuća je pokazala umeren gabarit i ljupke fasade: prednja fasada je povučena kako bi zaštitila ulaz od saobraćajne gužve i omogućen dobar pogled na susednu viktorijansku građevinu. Prostrane staklene površine omogućile su prodor sunčevih zraka u unutrašnjost vile; sobe su postavljene oko zaštićenog dvorišta kako bi se izbegli ljubopitljivi pogledi, a biber drvo dobilo potpunu slobodu da se što više grana!

Uzak i dubok teren zahtevao je pažljiv raspored prostorija. Teren izlazi na dve ulice tako da je ulaz u garažu smešten u jednoj a glavni ulaz u kuću u drugoj ulici. Arhitekta je pravolinijski oblik terena koristio  za stvaranje prostora koji se ulivaju jedan u drugog  i na taj način ublažio skučenost terena.  Na glavnom ulazu vrt štiti ukućanje od buke saobraćaja, u isto vreme omogućava uživanje u komšijskom  razgranatom biber drvetu. Pristup svim prostorima je preko dugačke galerije unutar kuće odakle se u prizemlju ulazi u dve spavaće sobe s kupatilima( od kojih jedna može da služi kao radna soba), u atrijum a postoji i veza s garažom. Stepeništem jarko crvene boje stiže se na gornji nivo gde se smestio spavaći blok arhitekte s kupatilom kao i dnevni boravak s trpezarijom i kuhinjom koji izlazi na veliku terasu, pokrivenu drvenim patosom.

Rodio se vrt!
Na zid atrijuma prema susedu postavljene su dve vertikalne bašte koje osvežavaju spavaće sobe i dnevni boravak, omogućavajući bolji prodor osvetljenja u vilu. Na zidu su smešteni mali kontejneri pričvršćene za zid u koje su ubačene pripremljene kutije s biljkama. To su: zimzeleni narcis, kukurek, dija nela, zvončići, porto i green mondo trava... Biljke su dvanaest nedelja čuvane u specijalnim kutijama a zatim ubačene u kontejnere. Za nekoliko sati rodio se-vrt!

   

Za spoljne zidove upotrebljeni su cementna košuljica, čelični patinirani lim zaštićen od korozije, aluminijumska mreža koja filtrira svetlo i propušta ga kroz nju. Bogata crvena i crna boja u kontrastu su sa cementnom košuljicom. Podovi su od lepog jasena, uvek svežeg izgleda, korišćen je granit iz Australije, tu je i tepih od kozje vune...Ušuškano, solidno i udobno za život!

Jelena Kaličanin
Foto: Christopher Ott and Shania Shegedyn