Kanađanka, Natali Dion, kupljenu staru kuću adaptirala je u svoj dom i svoj arhitektonski biro. Zajedno sa svojim partnerom, filmskim producentom, stvorila je mesto kome se svi dive: nedavno je dobila Le Prix d’Excellence competition de l’ Ordre des architectes du Québec.

    

Kuča arhitekte Natali Dion nalazi se blizu železničke pruge, blizu  u pomodnom delu Montreala, na Plateau Mont-Royal, nije tipičan rezidencijalni projekat. Ona je savršen primer kako se moderna arhitektura adaptira na hladnu kanadsku klimu. Zahvaljujući upotrebi crnih cigli i dugih uskih prozora ova stara kuća, koja je bila stan i atelje jednog skulptora, dobila je moderna izraz.

Trebalo joj je samo pet minuta da na parčetu kafanske salvete skicira svoju prvu ideju: na jednom kraju kuće je dodala jednospratno krilo, na drugoj dvospratno.
U krilu koje ima jedan sprat nalazi se njen arhitektonski biro. U drugom krilu na prvom spratu nalazi se  trpezarija a na drugom glavna spavaća soba. U spavaćoj sobi nije bilo dovoljno mesta za prava vrata: specijalne šarke su postavljenje tako da ista vrata budu i vrata na toaletu i na kupatilu! Kada ste u kupatilu, toalet postaje otvorena jedinica i obratno. Štaviše, ovo elegantno rešenje smanjuje troškove materijala!  „“Prostor se orvara „kao kimono,“ kaže Natali koja voli da povezuje arhitekturu i dizajn.

Zahvaljujući obliku latiničnog slova „U“ kuća izgleda okrenuta sebi, odvojena od pomalo grubog okruženja. Ovakav oblik kuće fokusira pažnju prolaznika prema unutrašnjem telu kuće. Otvarajući i zatvarajući površine napravljene od  drvenih ploča, stakla i čelika, arhitekta je povezala unutrašnjost i spoljašnost kuće omogućivši da se na najbolji način iskoristi svako godišnje doba. Prostori dnevnog boravka i trpezarije „prelaze“ u dvorište. „Kada se cela kuća otvori, svi prostori su povezani,“ kaže Natali. Tok između soba je odlično zamišljen. Ovako otvoren prostor idealan je za velike zabave. Iako nema bazena, može da se uživa u malom ali prijatno ušuškanom dvorištu. U njemu se leti smeštaju dva trpezarijska stola od kojih jedan ima rupu u sredini: „Tu stavljamo suncobran. U odnosu na sezonu,  selimo ih naizmenično u kuću i u dvorište!“

      

Kedrovina, iverica, Ipe drvo
Vrata i prozori su napravljeni od kedrovine i iverice. Dupli kapci od kedrovine svi su obojeni kako bi se ujedinili s bojom originalnih cigli od kojih je kuća 1926.godine sagrađena. U letnjim noćima prozori na prvom spratu otvaraju se a kapci spuštaju kako bi se dobila optimalna ventilacija, veća privatnost i zaštita od kiše. Tokom proleća oštro žuta boja lišća rogačevo drvo (Sunburst Honey Locust) drveta preplavljule ceo enterijer dajući mu izuzetno prijatnu atmosferu.
Prilazni deo kuće napravljen je od brazilskog drveta Ipe kako bi se originalne cigle boje rđe iz 1926.godine povezale sa okolinom. Drvo je takođe upotrebljeno u unutrašnjem prostoru zajedno s poliranim betonom.

Arhitekta Dion, njen partner Martin Lanevil i njihova petogodišnja kćer udobno žive u ovom prostoru. Kako je njegov posao vezan za filmsku industriju vidljiv je taj uticaj u samoj unutrašnjosti kuće: na sve strane se mogu videti razni umetnički predmeti vezani za film. Boje koje je Natali Dion upotrebila su neodređene, svetlo sive. Ali, u unutrašnjosti postoji akcenat otrovno žute boje, u skladu s treperavim lišćem drveta iz dvorišta.
Natali voli da dovodi klijente u svoju kuću. „Ona je moj show room“, kaže. „Ona pokazuje šta ja umem da radim. To je način da klijent „shvati da arhitekta voli arhitekturu“.
„Uglavnom radim i kao izvođač tako da iz prve ruke imam iskustvo i finansijski pregledne stavke. „kaže Dion koja već dvadeset godina radi u arhitekturi od čega deset samostalno.

Jelena Kaličanin
Foto: Marc Cramer