Serbian flag French flag Engl flag Ru flag 
Jelena Kaličanin
Jelena Kaličanin


Sajt Jelene Kaličanin
Internet
Broj poseta
Hit Counters


Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar Šećerović
Lazar Šećerović
Lazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar Šećerović
Lazar Šećerović

Lazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
Lazar ŠećerovićLazar Šećerović
 

DOM JEVREMA GRUJIĆA
Srbija, Beograd
26.11.2009

Priča se da je Teodora Herbeza, Hercegovca školovaog u Padovi, pozvao knez  Miloš u Kragujevac, u kome je stolovao. Herbezov prtljag, prepun skupocenih stvari, bio je natovaren na deset mazgi. Kažu da je Herbez izašao pred Kneza, rekavši mu:„Pogledaj, Gospodaru, moje srebro koje je ovde pred tobom. Ja sam ga pošteno zaradio u Rusiji. Razgledaj ga i zapamti dobro sve što imam, a nemoj posle da mi kažeš da sam ga kao tvoj popečitelj zaradio putem pljačke!“

 Lazar Šećerović     Lazar Šećerović

Priča dalje kaže da je tom prilikom Teodor Herbez sreo „Malu gospoju“-Jelenku, bivšu nezakonitu kneževu ženu, sa kojom se kasnije venčao. Knez je Jelenki dao, kao cadeau d’adieux, beogradsko imanje na kome se danas nalazi Dom Jevrema Grujića, pozorište Atelje 212, kao i okolne terene sve do Hilandarske ulice. Takođe je dobila tzv. „’vate“-zahvat šake iz kovčega sa dukatima. Knez je baš umeo da obraduje mladu!

Jelenka i Teodor, nemajući dece, posvojili su i vaspitali Jelenkinu sestričinu, Jelenu Simić iz Pančeva. Udali su je 1856.godine za Jevrema Grujića i zaveštali joj svoje veliko bogatstvo. Godine 1896., ovaj poznati srpski državnik, diplomata, ustavobranitelj i liberalni prvak, rešio je da podigne svoj dom na mestu vinograda, omeđenih današnjim ulicama Hilandarskom i Svetogorskom.

Ova, po mnogo čemu,  jedinstvena zgrada u Beogradu, koja predstavlja kompleksan spomenik kulture, jedini te vrste na području grada Beograda,
i danas je u vlasništvu Grujićevih naslednika po ženskoj liniji: porodice Šećerović, Conić i Naumović. Jedan od njenih članova, poznati prevodilac i viđeni Beograđanin, Lazar Šećerović, otvorio je „Kući stil“ vrata ove kuće u kojoj su se decenijama dešavali događaji koji su uticali na politički i društveni život Beograda.

Lazar Šećerović

Pogrom nerazumnih odluka
Arhitekta Milan Kapetanović, jedan od prvih školovanih srpskih arhitekata tog vremena, projektovao je zgradu u kojoj su društvene prostorije domaćinstva i spavaće sobe bile odvojene:  prve u prizemlju, druge na spratu. Smatra se da je ovakav raspored bio novost za tadašnju beogradsku arhitekturu. Danas je kuća, na žalost, stešnjena neplaniskim okolnim zidanjem i širenjem pozorišta Atelje 212. Od elegantnog vrta sa visokim drvećem nije ostalo ništa, jer ga je zgrada pozorišta okupirala i, takoreći, „ušla“ u dom Jevrema Grujića. Time je on izgubio od svoje lepote i jedinstvenosti slobodno stojeće gradske vile sa tri obrađene fasade i bočnim ulazom.

Kuća i njena unutrašnjost verno prikazuju ambijent, atmosferu i funkciju porodične rezidencije i života njenih žitelja određene sredine ranog XX veka. Naslednici  danas isključivo žive na spratu i potkrovlju koje je jedna od naslednica, arhitekta Miljana Beka Naumović, osposobila za udoban život. Smatra se da je ovaj prostor bio jedan od „prvih lasta“ takve vrste stanovanja i prava ekskluziva u Beogradu, u kome su se, u tom trenutku, brzomento u soliterima zidali „najlon“ stanovi.

Ulaz u zgradu je reprezentativan sa holom visokim 12m u kome se nalazi stepenište od belog mermera sa ogradom od kovanog gvođža i reljefnim ukrasima na zidu. Ispred ulaza stoji mini trojka, doneta iz Holandije, koju su deca ovih porodica uvek rado koristila.
Gospodin Šećerović nas uvodi u predvorje na prvom spratu. Ogromno predvorje, baš kako su nalagale potrebe dobrostojeće porodice u čiju su kuću zalazile važne osobe: „U kući se čuvaju preko 500 dragocenih pokretnih spomeničkih predmeta sakupljanih tokom nekoliko generacija naše porodice. Pored stilskog nameštaja, predmeta primenjene umetnosti od stakla, porcelana, keramike, srebra(koji su lični predmeti Herbeza i Grujića), u kući se nalaze i retka zbirka oružja Stevana Ćurćića, zatim umetničke slike stranih i domaćih majstora, kao i  rukopisi Jevrema Grujića, prepiska Milana Obrenovića i kraljice Natalije, retke novine i fotografije, porodična biblioteka.“

Lazar Šećerović

Tajna zazidane sobe
Odavde se ide u ekonomski deo i u četiri spavaće sobe. Pored samih ulaznih vrata nalazi se vitka visoka vitrina, stil Luj XVI, sive-trijanon boje, u kojoj čekaju da budu upotrebljene Mozer i Bakara čaše...Na sredini, po običaju onog vremena, stoji veliki trpezarijski sto koji, zajedno sa stolicama, čini celinu. Urađeni su u engleskom stilu Adam, pandan francuskom Luju XVI. Na zidu visi jedna od najstarijih vrednosti u kući: ikona Jovana Krstitelja iz XVIII veka. Urađena je u ulju na pozlaćenoj srebrnoj ploči. „Mirka, kćer Jevrema Grujića, od koje je baka nasledila ovu kuću, predsednica Kola srpskih sestara, bila je izuzetno obrazovana žena i počasna dama kraljice Marije Karađorđević,“ priča Lazar Šećerović.
“Za vreme I svetskog rata, ponela je iz kuće ovu ikonu i sa njom  prešla, zajedno sa Srpskom vojskom, Albaniju; vratila je ikonu kući u Beograd, simbolično donoseći nadu u preporod Srbije. Jedina dragocenost, pored ove, za koju znamo da je „prešla“ Albaniju, bila je Miroslavljevo jevanđelje, po naredbi kralja Aleksandra Karađorđevića, tada regenta.“
Zbirka hladnog i vatrenog oružja  sastoji se od tridesetak predmeta. Pogled privlače dve panoplije okačene na zidove između visokih vrata. Nemalo iznenađenje je otkriće da se na jednoj od njih nalazi puška Tanaska Rajića iz 1807.godine! „Tokom II svetskog rata, nemački oficiri su odsedali u viđenijim kućama. Prilikom napuštanja naše poneli su veliki deo zbirke oružja,“ objašnjava Lazar. „Da ne bi sve odneli, moja porodica je, u međuprostor između prizemlja i podruma, zazidala mnoge dragocenosti. Za nas decu, bila je prava senzacija kada je, godinama kasnije, bunker otvoren!“

Lazar Šećerović    Lazar Šećerović

Na engleskom dvoru
U Zelenom salonu Miljane Naumović-Conić nalazi se garnitura u originalnom stilu Direktoar iz XVIII veka, kupljena u Parizu 1924.godine. Vrlo je udobna za sedenja, naročito za spavanje, što vaš novinar može da potvrdi iz sopstvenog iskustva.  Drvo je ukrašeno duborezom. Rozete i biljni motivi su belo obojeni. Ispred nje nalazi se stočić u intarziji sa cvetnim motivima, kupljen u Beču.

U Domu Jevrema Grujića čuva se čitav niz porodičnih portreta rađenih u razno vreme od strane srpskih slikara čije je stvaralaštvo bilo usko vezano za Kneževinu Srbiju i Beograd. Iznad zrlrnr salonske garniture raspoređeni su portreti Jovana, rad Arsenija Petrovića i Mileve Naumović, rad Uroša Kneževića. Mileva je naslikana u divnoj građanskoj nošnji ili venčanici sa velom. Pored vitrine s dragocenostima u engleskom stilu Adam, nalazi se originalni paravan u stilu Luj XV.
U salonu koji gleda na pjacetu Ateljea 212 i Svetogorsku ulicu, smešteni su slike, vredni komadi nameštaja, posebno razni predmeti primenjene umetnosti, doneti sa mnogobrojnih putovanja članova porodice. Jedna od vrednih uspomena je i mala slika koja se nalazi na kaminu. „Godine 1907 održana je u Londonu izložba Balkanskih država koju je naš pradeda Stevan Ćurčić posetio u pratnji svoje kćerke Milice. Tada je bio običaj da se jednom godišnje kraljici Aleksandri predstave mlade devojke iz aristokratskih i boljih kuća, iz raznih država. Mladoj Mirki sašivena je haljina od čipke i svile sa šlepom dugim pet metara koji su nosili paževi. Na glavi je imala je brilijantsku dijademu, nosila je glaze bele rukavice i lepezu. Mogu da zamislim kako je majordom, najavljući-Milica Ćurčić iz Kraljevine Srbije-polomio jezik!,“ smeje se Lazar.
Pored ove slike stoje dva visoka svećnjaka, urađena u drvenoj pozlati i bogato ukrašeni razgranatom baroknom biljnom dekoracijom u duborezu. Potiču iz Španije, iz XVIII veka. Na zidu pored kamina nalazi se najstariji umetnički komad u kući, „Bogorodica „Trenoduza“ sa Hristovim raspećem, poreklom iz Italije, iz XVI veka.

Lazar Šećerović

Dve otvorone vitrine, simetrično postavljene između visokog prozora pune su figura i dekorativnih predmeta, decenijama kupovanih i donošenih sa raznih putovanja: porcelan Delft i Ševeningen, Sevr i Rozental... „Pored jedne od trbušastih komoda stoji polihromna skulptura svete Barbare iz I polovine XVII veka iz Severne Italije“, dodaje Lazar. Tu je i tzv.„Ljubavno kanabe“, u stilu Luja XV i okrugli stočić sa mermernom pločom sa perforiranom ogradicom od bronze.“

Velour de Genes i rocaille
Najveća i najelegantnija soba pripada Lazaru Šećeroviću. Oko ne može odmah da obuhvati sve dragocenosti u prostoru: izuzetno lepo oblikovana kaljeva peć; salonska garnitura originalni stil Luj XIII, presvučena materijalom Velour de Genes-Đenovski reljefni somot. Iznad dvoja visoka vrata postavljeni su kartuši, kupljeni u čuvenoj bečkoj aukcijskoj kući Doroteum; na drugom kraju prostorije barokna garnitura bečke izrade sa rukohvatima izrezbarenim stilizovanim ženskim glavama. Na noćnom stočiću kineska lampa sa plitkim reljefom zmaja iz druge polovine XVIII veka kao i zanimljiva skultura u bronzi na postolju od mermera koja predstavlja figuru mladića po uzoru na grčki tip idelanih proporcija tela.
Dva velika reprezentativana portreta Jevrema Grujića i njegove žene Jelene izradio je 1888.godine Stevan Todorović, jedan od najistaknutijih slikara druge polovine XIX veka u Srbiji. „Naš pradeda Stevan Čurčić, oženjen Stanom, kćerkom Jevrema Grujića,  bio je osnivač i prvi predsednik tadašnjeg UNS-a! U Beču je, od 1874-1878.godine, izdavao časopis „Srbadija“, a kada je 1881/2 prešao u Srbiju, počeo sa izdavanjem i drugih časopisa. Bio je pravnik i veliki kolekcionar. Napravio je lepu zbirku oružja iz I i II srpskog ustanka, koja je na izložbi balkanskih država 1907.godine u Londonu, dobila zlatnu povelju i medalju.“

U sobi našeg domaćina, veličine omanjeg stana, nalaze se izuzetno vredne slike. Portret Dositeja Obradovića za koji jedan istoričar umetnosti smatra da je to njegov najstariji portret prema kome su rađeni svi ostali u karakterističnoj pozi slikanja u XVIII veku. Tu su i dve male alegorije, kopije po Rafaelu iz 1819.godine: „Plodnost“ i „Izobilje“. Slika koja najviše privlači posetioca je poluakt koji je Vlaho Bukovac, naslikao 1912.godine u Pragu. „Za njega mnogi smatraju da je lepši od ona dva u Belom Dvoru!“, ponosan je Lazar Šećerović.

Lazar Šećerović    Lazar Šećerović

„Kod Laze“
Kada jednom prošetate ovim prostorima lakše je shvatiti kako se nekad živelo u njima. Tu je živeo i radio Milovan Milovanović, ministar inostranih poslova i predsednik vlade Srbije. U kući je, 1912.godine, u sobi u prizemlju s istočne strane, sklopljen i potpisan tajni ugovor između Srbije i Bugarske na kome je zasnovan savez protiv Turske za oslobođenje Južnih Slovena. Ovde su prisustvovali sastancima Jovan Cvijić, Simo Matavulj, Jovan Skerlić, Čeda Mijatović, Bogdan Popović, Milan Rakić, Đorđe Krstić, Stevan Todorović, Uroš Predić. Takođe Rene Pejno, urednik čuvenog pariskog časopisa „Revue des Deux Mondes“, Siton Vatson, engleski istoričar, Ogist Goven, francuski publicista i politički pisac i direktor lista „Journal des Debats“.

Posle Prvog svetskog rata u zgradu je smešteno Belgijsko poslanstvo. Kao nekad, priređivani su diplomatski prijemi, svečanosti i balovi jer je zgrada za to bila veoma podesna, a korišćena je i prostrana terasa na prvom spratu sa pogledom na unutrašnji vrt sa starim drvoredima. Jedno vreme je, između dva rata, u njoj bilo smešteno francusko socijano društvo „Kap mleka“ za pomoć deci, koje je vodio i čiji je predsednik bio Francuz dr Garnier. Pred Drugi svetski rat u zgradi su održavani sastanci ženskih društava za borbu protiv fašizma. U danima borbi za oslobođene Beograda, oktobra 1941.godine u Domu Jevrema Grujića bila je smeštena partizanska bolnica.

Interesantno je da ova kuća i danas živi punim životom. U njoj je 1967.godine otvorena prva beogradska diskoteka! Najnovija svetska muzika, moda i provod bili su i ostali nezaboravni doživljaj za mnoge Beograđane.
Danas je naš domaćim Lazar Šećerović ponovo otvorio prostor diskoteke i u njmu organizuje gala večeri sa zanimljivim temama, „Toujour Glamour „Chic & Kitsch“, „La Dolce Vita““...

U Domu Jevrema Grujića ponovo se rađa atmosfera šika i glamura, baš kao nekad!

Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović