Miran, probran, elokventan i prijatan-bila je to oduvek slika Kornelija Kovača. Bilo da je cela zemlja cupkala u ritmu „Dzum ram“, „Cigu ligu“ , „Trla baba lan“ ili duboko doživljavala kompozicije „Sonata“, „Jedna žena“, „Ona spava“ , „April u Beogradu“, njegova muzika je zauvek ostala u srcu mnogih generacija. Nemirenje sa nekvalitetom, ošljarenjem i prepotencijom raznih kvazi umetnika, usmerilo ga je ka traganju za zvucima koji će trajati i biti pamćeni dugo. Tako je Kovač krenuo na putovanje u potrazi za otkrivanjem sopstvenih mogućnosti, putovanje ne samo psihološko već i prostorno.

„U stan u kome danas živim uselio sam 1998.godine. Nalazi se u potkrovlju. Do tada nisam voleo ovakve prostore jer obično imaju lošu izolaciju. Međutim, ovo je nova zgrada prilikom čije gradnje se vodilo računa da se steknu uslovi stanovanja kao i u ostalim etažnim stanovima. Pre nego što sam se uselio pet puta sam dolazio da proveravam temperaturu u stanu. Bilo je leto, velika vrućina. Ipak, toplota je bila podnošljiva. Stan se inače lako provetrava jer je oko njega „brisan prostor“.
Stan Kornelija Kovača nalazi se na jednoj beogradskoj padini, nedaleko od centra grada, u ušuškanom delu starog Diplomatskog naselja. Sa terase pogled dopire, od Istočne kapije Beograda, preko Zvezdare, do hrama Svetog Save i dalje. Stan se nalazi na trećem spratu. Pre toga je živeo u kući na jedan sprat, a svoje prve korake napravio je u prizemnoj porodičnoj kući u Subotici.

       

BAŠTA JORGOVANA
Odmah po rođenju Bata Kovač se sa porodicom preselio iz Niša u Suboticu, u prostranu senovitu kuću sa zastakljenom verandom, okruženom ogromnom baštom sa belim i ljubičastim jorgovanom (koji će kasnije biti inspiracija za instrumental „Bašta jorgovana“ sa CD-a „Dvojni identitet“), kajsijom koja i danas daje dobar rod, nekalamljenim čokotima grožđa, breskovom i dve višnje čije se grane savijaju od roda. U takvom okruženju, Bata će započeti svoje prve svirke. Susret sa džezom Dizija Gilespija, „otkidanje“ na Elvisa Prislija i „skidanje“ Oskara Pitersona, ustalasaće Batin, naoko miran duh, i  verovatno odrediti njegovu budućnost: muzika! I ona ga ubrzo odvela u Sarajevo.
Dok su tekle studije na Muzičkoj akademiji, bila je to 1961. godina,  notni talenat je brzo izbijao na površinu: Bata je svirao u „Slogi“, bio deo trija „BKB“, šef improvizovanog benda na radiju koji je  pratio mlade nade. Bledski festival. Koncerti na kojima je svirao numere Bitlsa, Stonsa, Kinkse. I nezaboravni „Indeksi“. Fantastično gostovanje u Rusiji odakle je doneo  ratnika-krstaša koji krasi stan u kome danas živi. Opatijski festival i Kornijeva pesma „Jutro će promjeniti sve“...

I sve vreme student-podstanar: „Moj prvi stan bio je blizu većnice. Vlasnici su bili Muslimani pa sam se tada po prvi put sudario sa njihovim običajem-izuvanjem cipela! U ovom stanu sam napravio i štetu: jedno veče, podgrevao sam mleko na rešou; kada sam isključio utikač, rešo se otkotrljao ispod stola i pao na stranu zagrejanih žica.“ Mlad, neobavezan, u tuđem stanu, Bata je legao da spava verujući da je sve u redu. Kada se sutradan probudio, imao je šta da vidi: progoreli parket! Skupo ga je koštaka mladalačka nebriga!

BATA POSTAJE KORNI
1968-1974        
Posle Sarajeva pravac Beograd. Zajedno sa pevačem Žarkom Dančuom iznajmljuje stan u ulici Mira Popare, kod penzionera...U ovom periodu se ženi, dobija dve ćerke, Aleksandru i Kristinu. Sa porodicom stanuje u jednoj od najzagušljivih ulica u Beogradu, bivšoj 29.Novembra, a zatim prelazi u mirniju ulicu na Vračaru. Kada su kćeri Aleksandra i Kristina krenule u muzičku školu, da bi im učinili što interesantnije sedenje za klavirom i razveselili atmosferu, roditelji su pozvali prijatelja slikara da prefarba tamni klavir. Konelije je prilepio neku reklamu preko šarenog klavira i tako je Petroff dobio ulogu najkvalitetnijeg klavira tog vremena-Roland. Da je umetnički poduhvat uspeo, danas niko ne sumnja: Aleksandra & Kristina su poznate i priznate pevačice, kompozitori i muzički producenti.

Bio je to veoma plodan period za ovog kompozitora. Osniva Korni grupu i plasira novine: u klavir stavlja magnetofon koji emituje šumove mora, dovodi prve „go-go“ gerle na našu muzičku scenu, koncerti postaju hepeninzi... Zajedno sa pevačima grupe uzburkaće Yu-javnost: Seka Kojadinović se kratko zadržala u grupi jer joj se nije dopao Kornijev repertoar pa je njenu ulogu pevačice preuzeo sam kompozitor!. Zatim Dušan Prelević čije se maligansko klatarenje na sceni nikome nije dopalo( Evrovizjsko takmičenje u Zagrebu). Lirski tenor Dalibor Brun, velika dalmatinska spavalica („Magična ruka“, „Sonata“; festival „Singing Europe“ u Ševeningenu, gde je grupa svirala uz šargije, frule i tarabuk i dobila nagradu kao „najoriginalniji bend“, u konkurenciji Olivije Njutn-Džon. Dado Topić („senzibilan tip, kome je bilo dovoljno da se sporečka sa devojkom i da ceo koncert provede gledajući u pod i koji povremeno nije voleo da se pojavi na Korni koncertima.“ Sa njim u postavi uživali smo u prelepim melodijama koje i danas volimo: „Devojčice mala“, „Prvo svetlo u kući broj 4“, poema „1941“). Zdravko Čolić internacionale, ali na kratko ( „Moj bol“). Zlatko Pejaković(Opatijski festival i pobeda sa pesmom „Moja generacija“ zbog koje će se mnogi duhovi uzburkati, i najzad Evrovizija u Brajtonu gde je Korni grupa, obučena u šljašteću garderobu, delila sobu sa nepoznatom švedskom grupom ABBA. „“Mi u toj svlačionici sa njima, ali ni reči ne progovaramo! Ne znamo engleski! Klasika!“, reći će kasnije Korni).

NOVA PROSTORI
Imao je 32 godine i upao u „krizu identiteta“. Sve mu je bilo crno i depresivno... Čitava profesija mu se učinila lažnom. Odluka je bila definitivna: Idem u London.
„U London sam otišao kao (lažni) akreditovani dopisnik muzičkog časopisa „Džuboks“. Moj prvi stan se nalazio u Čelziju, blizu mosta Albert. Plaćao sam 45 funti nedeljno: dnevna soba, spavaća soba, kuhinjica, kupatilo. Kako sam doputovao sam, ovaj prostor mi je bio dovoljan. Po ceo dan sam jurio sa audicije na audiciju. Negde sam bio prestareo, imao sam 37 godina, negde sam bio isuviše dobar, a Englezi poslovično sumnjičavi...“
Prvi prostor koji mu je doneo prijatnost bila je radnja „Rod Argent Keyboards“ u kojoj je dobio priliku da svira, kad poželi, na klavijaturama.  Tu će upoznati silan muzički svet, među njima Rika Vejmana, Rodžera Glovera, basistu grupe „Deep Purple“ i Čarlsa Olinsa koji će ga uvesti u svet džinglova. Ova mala ali sažeta kompozicija omogućiće Korneliju da zaradi prve veće pare i da sa svojom porodicom pronađe bolje mesto za stanovanje.
„Godine 1981. iznajmili smo kuću u blizini Londona. Mesto se zvalo Tajl Herst i nalazilo se pored Redinga u kome se održava čuveni muzički festival. U komšiluku dve-tri kuće. Imali smo ogomnu kuhinju, taman kao sada moja dnevna soba. U njoj smo živeli godinu dana. Ja sam svirao sa grupom Jenny Darren Band.  Sa njom sam obišao Severnu Irsku i Južnu Englesku. Najlepše je bilo kada sam i sam učestvovao na festivalu u Redingu. U komšiluku!

Tragajući za savršenim tonovima Korni se, sa svojom porodicom, obreo u Madridu. Smestili su se u mestu Brunete, 34 kilometara od centra Madrida. Nevelika kuća se nalazila na rubu sela, u mirnoj ulici, okružena zelenilom i bržuljcima. Bila je udobna, na sprat, sa velikom terasom na kojoj se nalazio barbekju. Ispod je bila garaža koju sam u planovima već pretvorio u studio. Šta ću kada mi je studio važniji od garaže! Bašta je takođe bila velika. Bilo je zaista divno živeti u ovoj kući!“
I opet, Korni traži nove puteve. Umoran od „tuđeg sveta“ vraća se u Beograd i 1995.godina održava veliki koncert u Domu sindikata. Bila je to neka vrsta reinkarnacije, bar prema mišljenju odane publike, koja od tada ne prestaje da traži nova ostvarenja Kornelija Kovača. Nov početak, nov život; u stanu na Vračaru porodica se širila, stigla je mala Anja.

PROSTOR ZA SREĆNE MISLI
Na žalost, razvod braka je promenio „raspored nameštaja u stanu“. Kornelije se preselio u Diplomatsku koloniju i sa sobom poneo samo nekoliko komada. „Moja treća kćer je ostala sa majkom i zbog toga sam smatrao sam da striktna podela  stvari nije dobra. Bitno mi je bilo da imam krevet i stolice, a njihov izgled i kvalitet za mene uopšte nije bio važan.“
Dnevna soba u novom stanu je opremljena garniturom od ratana i vrlo lako leži u povećem dnevnom boravku. „Za ovaj stan sam se upravo odlučio zabog ovog velikog prostora. Nisam klaustrofobičan ali ne volim uzan i skučen prostor. Veći prostor mi daje bistriji um, jasnije, čistije, zdravije misli i pozitivnu energiju. Dva dvoseda, jedan trosed, sto i stočić za lampu sasvim odgovaraju ovom prostoru. Nameštaj je lak-ne zaboravite da
je tavanica ponegde kosa što smanjuje volumen. Nisam želeo da ga „ubijem“. Bilo kakav drugi nameštaj u smislu regala, tekih gomada, „pao bi mi na glavu“. „
U ulaznom hodniku, otvorenom u potpunosti prema dnevnom boravku, postoji ostava, pravi mali Božji dar, u koje je Kornelije smestio sto hiljada partitura i devetstotina long play ploča sa 33 obrtaja koje su prvih godinu dana stanovanja baškarile na sve strane i
koje još čekaju da ih gazda, posle punih dvadeset godina, ponovo odsluša!

U okviru dnevnog boravka nalazi se dobro ušuškana kuhinja; između nje i dnevnog boravka nema nikakve pregrade. „Pošto sada živim sam te nema potrebe za kuvanjem od jutra do mraka, mislim da ne treba da je pregrađujem. Nisam gastronomski stručnjak ali umem da napravim nekoliko jela. Na primer, musaku sa mesom ili pilav sa piletinom ili junetinom, obavezno ćufte u paradajz sosu. Na žalost, pasulj još uvek nisam uspeo da naučim da kuvam, a veoma ga volim.“

LJUBAV NA PRVI POGLED
Dve mini fotelje presvučene plavim materijalon na bele tufnice „sede“ ispod slika, na svakoj žuto i crveno jastuče u obliku srca, baš kao Ivica i Marica.“Jedna od njih je kupljena u Španiji, drugu sam napravio „na njenu sliku“. Izuzetno su udobne. Imam osećaj da sam, kad sednem na jednu od njih, zaštićen, kao da sedim u avionskoj stolici za katapultiranje! Kad želim da ustanem odmah skočim na noge; za velike fotelje mi treba poveći zalet!“ Iznad foteljica, mini beržera, stoje dve slike Radosava Trkulje. Godine 1970. Korni grupa je nastupala na koncertu Uz malu pomoć mojih prijatelja, u beogradskom Domu Omladine, koji je bio, može se slobodno reći, pravi hepening: na sceni su, pored muzičara bili i jedan pop u mantiji, razigrana balerina i Trkulja koji je postavio štafelaj i na platno prenosio svoje impresije.
„Umetničke slike i biljke biram na prvi pogled. Postoje ljudi koji po nekoliko puta obilaze izložbu da bi pronašli sliku koju žele da kupe. Ja prođem jedan put i vežem se za sliku i odmah je kupim!“ Na zidovima vise slike Ljubice Mrkalj, Cileta Marinkovića, grafike, crteži , poklonjeni ili kupljeni, rad zvučnih imena ili potpuno nepoznatih umetnika. U ulaznom hodniku visi poster, propagandni materijal sa Festivala u Portorožu, na kome je, u kafe-pauzi, Momo Kapor nacrtao Kornelijev blic-portret. „Veoma mi je drag ovaj portret. Volim spontanost. On je autentičan, nedoteran crtež trenutka, jedinstven...“ Tu je i velika fotografija na kojoj je Korni zajedno sa španskom kraljicom Sofijom...“

KRSTAŠ
Kornelije Kovač obišao je mnoge zemlje sveta i svaki put, čim bi se smestio u hotel, krenuo bi u otkrivanje mesta. Uvek u suprotnom pravcu od etabliranog turističkog centra. Obilazio je predgrađa i delove koji otkrivaju i vrline i mane, ali i istinsku lepotu jednog grada. jJdne strašne lenjingradske zime, danas Peterburgu, Kornelije je ušao u jednu antikvarnicu kako bi otkravio smrznute obrve i brkove. „Bilo je predivnih stvari iz carske Rusije ali su bile papreno skupe. Ugledao sam srebrnu figurinu ratnika krstaša. Bila je prelepa i nešto jeftinija jer mu je u ruci nedostajao ratnički barjak. Kasnije, zbog prenatrpanosti prostora u stanu, ratnik je, na žalost, doživeo da bude izbačen na balkon. Kiša i sneg su ga skoro uništili. Ali, uporni Kornelije našao je pravog majstora koji je oživeo statuetu i ona danas krasi njegov stan.

Na kraju, šta dalje? „Lođa je do sada bila moj vrt ali razmišljam da je unapredim u radnu sobu. U ovom novom prostoru bih obavljao pripremni pripremao rad što inače radim u muzičkom studiju koji delim sa kćerkama. Uostalom, biće to zgodno mesto i za ponekog gosta. Predhodi uvođenje radijatora, ali se neće zaboraviti mesto za biljke!
„U spavaćoj sobi imam američki plakar i krevet za jednu osobu, kaže Kornelije. „Voleo bih da napravim novi, za dvoje, sa stranicama od kovanog gvožđa. Na pod bih stavio nekoliko ogromnih jastuka. Zidove bih obložio, to sam davno video u jednom stanu u londonskoj četvrti Soho, šarenim prozračnim indijskim maramama, lako zategnutim između letvica. Na najmanji povetarac zatrepere i taj je osećaj neverovato senzibilan!“
Isti osećaj kada slušamo muziku Korenlija Kovača.
Hvala za ideju, Kornelije!

Kaličanin Jelena
Foto: Vlada Popović