KVART VRAČARSKI, BLOK 66
Srbija, Beograd
20.05.2004

Trećeg marta 1930.godine, Tehničkoj upravi opštine Beogradske upućeno je pismo od strane Italijanskog poslanstva u Beogradu sa zahtevom „da je namerno uzidati nad glavnim ulazom svoje zgrade u Birčaninovoj ulici 11 propisani nacionalni grb istesan u kamenu.
Dugačka trospratna fasada sa visokim prozorima oivičenim brik bojom, u Birčaninovoj ulici broj 9, poznata je mnogim Beograđanima. Možda će se još uvek neko podsetiti godine 1924. kada je podignuto Italijansko Poslanstvo, prema planovima rimskog arhitekte Florestana Fausta ( na planovima stoji potpis Nikole Praporčetovića) i godine 1930. kada je dodat gorepomenuti nacionalni grb Italije...

Njegova Ekselencija ambasador Italije u našoj zemlji, gospodin Antonio Zanardi Landi, kaže: „Ovu ambasadu zamislio je i podigao neko vrlo inteligentan.  Projektovana je prema ideji italijanske kraljice Jelene, kćeri crnogorskog kralja Nikole I, udate za italijanskog kralja Viktora Emanuelea III. Izgrađena je u periodu od 1924-26.godine. Kraljica Jelena je želela da njena nova domovina bude dostojno reprezentovana u njenoj staroj domovini. Sama je izabrala arhitektu i nameštaj. Ona je, na neki način, „majka“ ovoj građevini.“
U velikom pravougaonom salonu, okrenutom ulici, visi portret kraljice Jelene.
„Video sam sliku još pre 25 pet godina u palati Farnezina u Rimu, u kojoj se nalazi Ministarstvo inostranih poslova. Zamolio sam Ministarstvo da je pošalje i, eto, ona je upravo stigla! Veoma sam srećan zbog toga. Sliku je uradio vrlo poznati slikar s početka XX veka, Amizani.“

Gospodin Zanardi Landi je stigao u Beograd, na dužnost ambasadora, marta 2004.godine. On i njegova supruga Sabina odmah su preuzeli zamoran posao građevinskog i estetskog doterivanja rezidencije. U potpunosti je prerađena fasada, sva kupatila obnovljena kao i servisni deo. Doterivanje zidova, postavljanje novih zavesa i mnogobrojne detalje uradila je gospođa Zanardi Landi.
Posao je trajao nekoliko meseci. Italijanska rezidencija je postala mesto intenzivne saradnje Italije i Srbije i Crne Gore: mnogobrojni sastanci, promocije, umetnička okupljanja. „Ova zgrada nije moja privatna kuća, ona je instrument rada, kuća uvek otvorena za mnogobrojne posete, sastanke i druženja“, kaže ambasador Zanardi Landi. „Zbog toga sam rezidencijalni deo stavio na na raspolaganje direktoru italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu, vojnom atašeu, šefu Humanitarnog biroa, direktoru italijanskog Instituta za kulturu i preduzećima poznatih italijanskih brendova kao i mnogobrojnim događanjima vezanih za našu i vašu tradiciju i kulturu. Da bi potvrdili potrebu ovako velelepne rezidencije verujem da je treba koristiti skoro 300 puta godišnje! Moja žena i ja smo u službi ovog prostora u kome je, samo tokom perioda maj-oktobar 2004.godine, u rezidenciji boravilo oko 4 000 ljudi. Neretko su to večere na kojima se poziva i po 400 godstiju sa kompletno postavljenim stolovima!“.
Prostora, može se reći, ima dovoljno. Tokom vremena, dodat je prostor za čuvare-1932.godine-autora  Antona Kolantonija, pa se tamo preselilo konzularno odeljenje koje čuvaju karabinjeri u elegantnim uniformama.

„Salon kraljice Jelene“
Velelepno dvostruko ulazno stepenište smešteno je na nižem delukako bi se iskoristio pad Birčaninove ulice i preko njega se ulazi u veoma dugačku i široku Galeriju koja se posle 17 metara završava stepeništem koje vodi u privatne odaje ambasadora na prvom spratu. Sa desne strane, prema Birčaninovoj ulici, u centralnom delu je salon, nazvaćemo ga „salon kraljice Jelene“. Na jednom kraju je „produžen“ trpezarijom a na drugom se završava sa  dva manja radna salona.
Na istočnom zidu visi portret kraljice Jelene. Nameštaj je iz vremena gradnje, jasnih linija i udoban. Jedna grupa je presvučena plavim materijalom što se slaže sa storama, sekreterima i komodama u stilu s kraja XIX veka. Između dva teška Murano lustera (svi lusteri u rezidenciji su od Murano stakla) slika-ulje na platnu- koja je zajedno sa ramom uglavljena u tavanicu, po ugledu na italijanski enterijer proistekao iz crkvenog slikarstva. Na dvema staklenim policama koje pregrađuju salon od velike Galerije, poređani su skupoceni unikatni umetnički predmeti od porcelana, delimično vlasništvo ambasade, delimično porodice Zanardi Landi. Među njima su figure iz mesta Basano koje datiraju iz XVI veka.
U malim salonima, u kojima ambasador prima ministre, na zidovima su okačene slike kraljevske porodice Savoja, Katarine i Kralja-Emanuelea.

Hobi gospodina Zanardija Landija
Sa leve strane Galerije nalazi se polukruzna balska dvorana (ili
veliki salon), sa velikim staklenim vratima kroz koja se silazi, preko nekoliko stepenika nadkrivenih Art Deko krovom, u bastu.
Nekoliko garnitura u Art Deko i Ampir stilu poređane su pored prozora, duž ovalnog zida. Na sredini se nalazi sto prekriven specijanim materijalom, kupljenim u Komu. „Komo je mesto poznato po proizvodnji izuzetno kvalitetnih materijala,“ kaže gospođa Sabina Zanardi Landi. Sve zavese od svile, kao i store, odredila je ona sama. Četvorostrani paravan pokriva vrata za kuhinju. Pored jednog prozora visoka skulptura od drveta „Rolanda“, rad italijanskog skulptora Bjađonija iz Firence. „Ovde je bilo najviše posla,“ nastavlja gospođa Zanardi Landi. „Trebalo je oljuštiti staru boju sa zidova i izvesti ovaj specifičan  floralni „malterski plitki reljef“(ambasada je pretrpela lakše „povrede“ tokom bombardovanja Beograda od strane NATO-a 1999.godine).

   

Na prvom spratu su privatne prostorije porodice Zanardi Landi. Postoji centralna Galerija, nešto kraća od one u prizemlju, ali ništa manje interesantna. „Na desnom zidu se nalaze portreti mnogih italijanskih kardinala,“ objašnjava domaćica rezidencije. Na jednoj od oramana-polica sa ogledalom, poređane su figurine od drveta koje gospodin Zanardi Landi u slobodnom vremenu delje i pretvara u male obeliske sa piramidom na vrhu. „To radi kada je porodica na odmoru u seoskoj kući u Friuliju. Pravi ih od komada drveta koji padnu na zemlju. Svaki obelisk predstavlja jedno drvo iz našeg vrta, a Antonio ih sve zna po imenu!“
„Svesni smo da je ova ambasada izuzetno lepa,“ dodaje gospođa Zanardi Landi dok sedimo u udobnom privatnom salonu na spratu. „Čak isuviše lepa za jednu porodicu. Hoću reći da smo svesni da imamo baštinu koju maksimalno treba iskoristiti. Zato se ja brinem o revitalizaciji kuće koja ima 1 500m2: organizujem sva primanja, ručkove,večere,...Mogu vam reći da poznajem sve radnje u Beogradu koje drže sanitarni materijal, ali ne i muzeje! Jedva čekam da stvarno počnem da upoznajem Beograd. Pokušavam da naučim vaš jezik koji je veoma težak- svako jutro idem u Institut za strane jezike u Jovanovoj ulici!

Peđa u crkvi
Možda je najlepši deo rezidencije mala crkva koja je obložena drvetom za koje kažu da je doneto iz jedne srpske crkve. Starinske stolice su obložene tamno purpurnom kožom a klupe napravljene od orahovine. Na zidu su slike dva mučenika, Svetog Stefana i Svetog Marka. Apsidu osvetljavaju četiri prozora: originalni su predstavljali Sv. Karla i Sv. Bjanku s dva anđela u spomen, kako se priča, na zaštitnike ministra Karla Galija i njegove žene. Oni su uništeni tokom
bombardovanja u Drugom svetskom ratu i zamenjeni belim staklima. Kasnije je na njima vitraže osmislio jedan od najpoznatijih srpskih slikara Peđa
Milosavljević, a izradio ih majstor Stane Stanišić iz radionice iz Sombora. Na njima su predstavljene četiri licnosti iz istorije hrišćanstva (preci Marije iz Nazareta). Za vedrih jutara, kada zraci sunca udaraju o unutrašnju fasadu zgrade, boje vitraža - krvavocrvena, nežnozelena i jarkožuta - ogledaju se na podu.

Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović