KUĆA NA JARČEVOJ OBRATNICI
Brazil, Iporanga
Arh.Artur Kazas
24.06.2009

Na jednoj od pet najvažnijih paralela zemaljskog globusa, Jarčevoj obratnici gde sunčevi zraci padaju na zemlju pod pravim uglom, južno od Ekvatora, čuveni brazilski arhitekta Artur de Matos Kasas, smestio je svoj dom.



Kada se spomene Brazil, ljudima na pamet odmah padnu moderan glavni grad Brazilija, karneval u Riju, samba, slavna muzička numera Devojka iz Ipaneme...Ali, postoji još mnogo stvari koje izazivaju pažnju sveta, među njima i arhitektura koja je u Brazilu sklop prirode i industrije. Ova zemlja, prepuna tropskih kiša, pravi je raj za najmaštovitije arhitekte i njihove projekte. Jedan od njih, Artur Kasas, projektovao je i sagradio svoju kuću usred Atlantske tropske šume u gradiću Iporangi, južno od Sao Paola.

Nazivaju ga brazilskim ambasadorom jer u prostorima koje projektuje često upotrebljava nameštaj brazilskog dizajna i materijal „Cumaru“-brazilsku tikovinu. Grad Sao Paolo je zahvaljujući njegovim zgradama dobio nov profil. O tome je nedavno objavljena knjiga „Sao Paolo i arhitektura Artura Kasasa“. Ovaj arhitekta takođe ima svoj arhitektonski biro u Njujorku gde je projektovao Tramp kulu i dizajnirao apartmane u Petoj aveniji, restorane na Aper Ist Sajdu, čuveni „World Bar“ preko puta zgrade Ujedinjenih nacija itd.

 „Sistem gradnje mog doma zahtevao je solidnu modulaciju i planirana rešenja, „odgovara arhitekta na pitanje „Kuće stil“. „Za to mi je trebalo punih četiri meseca planiranja pre nego što sam započeo izgradnju kuće. Konstrukcija i finiširanje omogućili su da kuća bude završena za samo deset meseci!“

Dve pravougaone forme, visoke dvanaest metara, simetrično postavljene na razdaljini od 10 metara, vezane su među sobom visokim staklenim površinama koje omogućavaju savršenu vezu između spoljnjeg i unutrašnjeg prostora. Velika vrata lako klize uz pomoć automata. „Mogu se ručno otvarati ali to čine sporo da bi se izbegla eventualna nesreća“, kaže arhitekta. Naravno, zahvaljujući prijatnoj klimi, nema predsoblja, tako da se direktno ulazi u veliki dnevni prostor. Tikovina se uvlači i u unutrašnjost kuće da odobrovolji sterilnu belinu štuko zidova.

Nešto novo, nešto staro

U prizemlju jedne pravougaone forme nalaze se kuhinja, ostava, tehničke prostorije i spavaća soba za poslugu. Međutim, kuhinja nije zatvorena već je dugačkim trpezarijskim stolom vezana za dnevni boravak. Nasuprot ovom bloku smešteni su gostinska soba i radni prostor sa velikim prozorom-za opuštanje ili možda inspiraciju arhitekte kada radi kod kuće. Ogroman dnevni boravak izgleda još veći obzirom da su fasade sa istočne i zapadne strane potpuno otvorene ka šumi. Pod je presvučen brazilskom tikovinom što, zajedno s belinom zidova, daje prostoru minimalistički izraz. Gde god da sedne arhitekta Kasas uživa, zaštićen od jakih sunčevih zraka(temperatura u ovom regionu može u najtoplijem mesecu januaru da dostigne čak oko 45 stepeni!), u zelenilu i jednostavnosti okruženja. Otvorena terasa povezana je kamenim stepenicama s malim bazenom, takoreći  ukopanim u okolinu.

U dnevnom boravku nema slika na zidovima, nema televizijskih prijemnika, samo se čuje šuštanje drveća tropske šume. Iznenađenje se nalazi na tavanci: ogromno ogledalo odražava unutrašnji u spoljni prostor! Zamislite kako je sedeti u fotelji kada vas sa svih strana okružuje priroda, čak i sa plafona! „Postavio sam ga tako jer sam želeo da svetlo u potpunosti preplavi ovaj prostor,“ kaže Artur Kasas. On veruje da je „estetika kuće- ravnoteža upotrebe materijala sa izborom nameštaja i predmeta i da se na taj način dobija pravi dobar unutrašnji dizajn“. Na udobnim sofama presvučenim pamučnim materijalom, dizajn arhitekte, poređani su kolorativni jastuci koje je Kasas donosio sa svojih putovanja po Peruu, Čileu, Turskoj, Maroku, Južnoj Africi...Takođe je dizajnirao mali sto za kafu od cimetovog drveta. Vuneni tepih, dizajn umetnice Nani Kinelato, ručno je rađen.  „Moje najomiljenije mesto u kući je upravo ovaj dnevni boravak. U njemu se najbolje odmaram, naročito u kožnoj fotelji koju sam nasledio od bake, dizajn Matijasa Ajslera iz šezdesetih godina prošlog veka.“

Miris Brazila
U kuhinji nigde žica, gajtana, produživača, sprovodnika za gas! Sve je skriveno ispod kuhinjske ploče i vodi ka stubu oko koga su „obmotani“ i kuhinja i kuhinjski sto. U ovom delu pod je od brazilske hrastovine, tavari, srednje tvrdoće i lake za sečenje. Izuzetno je uočljiva lampa iznad trpezarijskog stola, rad švedske umetnice Kamile Ditrih. Trpezarijski sto, specijalno dizajniran za Kasasov dom, napravljen je od poliranog aluminijama i presvučen „mamolo“-om ili veštačkim kamenom, lakim za održavanje.

Spavaće sobe smeštene su na gornjem etažu. Jednostavne drvene stepenice vode na sprat do pasarele koja se pruža između dveju pravougaonih formi. I ovde je pod presvučen brazilskom tikovinom. Ograde pasarele su od debelog stakla što omogućava lak izgled ove transverzale ili, kako je sam arhitekta naziva, revijske piste, na kojoj njegova mala kćerka Nina izvodi svoje prve manekenske pokrete!

U jednom delu se nalazi glavna spavaća soba s dnevnim boravkom. Prozori su ogromni, ima ih na sve strane i šuma se zaista trudi da se uvuče u ovaj prostor. Na suprotnom kraju pasarele nalazi se gostinska soba, kupatilo i „mali teatar“.  U kupatilima su podovi od italijanskog nepropustivog mermera Crema Marfi. Na terasi, utonuloj u zelenilo, arhitekta je postavio fotelje koje je presvukao nepromočivim materijalom koji se upotrebljava za jahte i brodove, „Regata Tecidos“.
Kumaru-tikovina pokriva fasade kako bi se kuća uklopila u prirodu okoliša. Kao spoljnu izolaciju Kasas je upotrebio prefabrikovane betonske panele obložene takođe cumaru drvetom koje se stapa sa šumom koja okružuje kuću. „Naravno, nijedno drvo oko moje kuće nisam smeo ni želeo da posečem!“

Očigledno je da stil Artura Kasasa ima korene u principima Bauhausa, ali je na njegov arhitektonski stil takođe uticala upotreba betona koja je carovala u Brazilu i širom sveta tokom druge polovine prošlog veka.

Kako bilo, njegov dom je carstvo mira, tišine i neizmernog uživanja u mirisima tropskih šuma Brazila.

Foto: Tuca Reines