Stešnjen između mora i brda Pestingrad, biser Boke i Uneska-Kotor- krije u sebi vitku gospodsku kuću inžinjera Borivoja Homena i njegove supruge Dušanke-Subotić Homen, advokata iz Beograda.

Homen-kuća
Pre petnaestak godina, posle mnogih letovanja provedenih u Rovinju, Borivoje Homen je odlučio da obnovi staru kotorsku kuću koja je bila u ruševnom stanju. Želeo je da je ulepša, osavremeni i uklopi u homogenu strukturu gradskog jezgra koje ima arhitekturu svojstvenu pomorcima koji lutahu morima tokom 12, 13 i 14.veka.

„Moj muž je želeo da napravi dom u koji će, pored naše porodice i šire familije koja leti dolazi u Kotor, i drugima biti pristupačan i koji bi služio Kotoranima da se društveno i duhovno obrazuju u ovim vremenima,“ kaže Dušanka Subotić-Homen. „Namera mu je bila da stvori kuću sa sadržajem i na način kako su nekada izgledale Kotorske kuće. Da ne bude obična, već uzor kako treba čuvati te stare kuće i restaurirati ih. Jer, Kotor je srednjevekovni grad koji tu pažnju i trud zaslužuje.“

To podrazumeva da su na tavanici obavezne drvene grede, dok su vrata okovana gvožđem. Homeni su zamolili majstora Kolačeka iz Beograda da sve brave, zvekire, klavove(pljosnate gvozdene trake za zatvaranje vrata) uradi kao što se nekad kovalo. Sva stolarija je kompletno doneta iz Beograda jer je ovde bilo vrlo teško nabaviti drvo. Sve grede istrulile pri zidovima, zamenjene su. Kameni zidovi duboko su fugovani, kamen je pritesan u četvrtke. Na kamenim vratima bilo je, posle zemljotresa, dosta oštećenja. Borivoje je kod Risna pronašao čoveka koji je skupljao polomljene kamene delove kuća i ograda i kupovao od njega. Tako je popravljen svaki deo oštećenog kamena u kući. Kupio je starinske podne ploče, bačene, i doveo ih u prvobitno stanje. Deo kamena koji je vađen u samoj kući stavio je u baštu dok su na podu u salonu „đurički i danilovgradski kamen“, postavljeni po uzoru na podove starih kotorskih kuća.
Mnogi članovi porodice Homen, tokom vekova, ostavljali su društveno-kulturni trag u javnom životu grada. Bili su časovničari, zlatari, muzičari, dirigenti i kompozitori. Gradski sat održava porodica Homen, od Ferdinanda do Ljubinka danas. „Mislim da su moj svekar, koji je bio prvi predsednik grada Kotora posle Drugog svetskog rata i radio za dobrobit grada, stekavši veliki ugled među Kotoranima i njegova žena, plemenita kotoranska gospođa, tu pripadnost Kotoru i Boki preneli mom možu!“

    

Homen-enterijer
U prizemlju se nalaze salon, kuhinja sa malim stolom za ručavanje, WC, ostava, veliki svetlarnik ili omanje dvorište s natkrivenom „letnjom kužinom“, zatim trezarija i najzad, stepenište koje vodi do drugog sprata. Svuda grede na tavanicama, a visina u salonu impozantna-3,5metara!

Kako je zabeleženo u istoriji umetnosti, garnitura u salonu je originalan crnogorski nameštaj s kraja XVII i početka XVIII veka. Motivi cveeća, ptica i drugi elementi ovog podneblja izrezbareni su na unutrašnjim stranama dvoseda i fotelja. Nameštaj je udoban, čvrst. Sedišta se podižu i otvara malo spremište u kome se drže boce, jastuci i neke stvari koje se, kada iznenada naiđe gost, mogu odmah sakriti! Jedna od škrinja koja pripada salonskoj  garnituri promenila je svoju namenu. Napravljeno je novo postolje zakrivljenih linija, slično postojećem stočiću i na njega nasađena škrinja. Ona danas ima ulogu bara, tako potrebnu ovom podneblju. Nekada je svaka dalmatinska kuća imala žaru u kojoj su se držali ulje ili masline. „Naša je poreklom s ostrva Korčule. Pre pedesetak godina ronioci su pronašči potopljenu galiju, a jedan od naših prijatelja, učesnik u toj akciji, poklonio nam je jednu od pronađenih žara,“ objašnjava gospođa Subotić-Homen.

Na policama makete brodova, ručni rad jednog Kotoranina koji se bavio njihovom njihovom izradom po uzoru na stare brodove. Na zidovima slike. „Svaka je  restaurirana u Zavodu za zaštitu spomenika Kotora. Oni imaju izvanredne restauratore koji odlično poznaju tehniku restauracije starih slika i predmeta.“
Na zidu u kuhinji, slika s paprikama poklon slikarke Olje Ivanjicki. „Kad sam je pitala gde da je okačem, ona mi je rekla: „Na zid koji povezuje kuhinju s trpezarijom.Tu mnogo sveta prolazi i i svi će je videti!“

Na svakom spratu, okrenuti trgu s česmom, nalaze se apartmani sa jednom
velikom, jednom malom sobom i kupatilom. Stepenište vodi u potkrovlje s
galerijom. Pod kosim gredama prostrana spavaća soba dok se preko nekoliko stepenika penje u dnevni boravak s kuhinjom i trpezarijom. Odatle se izlazi na veliku terasu sa koje se vide izuzetni kotorski krovovi: neki stari, drugi popravljeni, između njih vrhovi pravoslavnih i katoličkih crkava. Brdo iznad Kotora-Pestingrad  sa  tvrđavom Sveti Ivan nadvilo se nad terasu. Jedan prozor gleda na venecijansku arhitekturu zgrade Zavoda za zaštitu spomenika.

    

Homen-česme
U apartmanu na prvom spratu, Iznad komode iz XIX veka, nalazi se slika na kojoj se na talasima propinje brod. I na ostalim slikama brodovi. „Orman, kao i dve barokne biblioteke, nasledili smo od moje svekrve,“ dodaje gospođa Subotić-Homen. “Sve škrinje su originalne i nekada davno pripadale su pomorcima. Na unutrašnjim stranama oslikane su mape iz XVIII veka. Tu je i stara škrinja, poklon komšije, umetnika Čede.“
„Kada smo restaurirali terasu na vrhu kuće, skinuli smo deo gvožđa s postojeće terase na drugom sprtu, odneli u Beograd i kod majstora Uglješe Milojevića napravili identičnu gvozdenu ogradu za terasu.“
Preuzevši donatorsku ulogu porodice Homen, Borivoje je restaurirao glavna gradska vrata koja su bila zapuštena, obnovio i postavio mnoge česme, posebnu slavnu česmu „Karampanu“, simbol grada Kotora. „ Po njoj se Kotorani nazivaju Karampani“, kaže poznati novinar Dušan Davidović. „Pre desetak godina, naša „živahna“ omladina je u jednaj besanoj noći razbila čekrk i tako polomljena, česma je, na sramotu svih, stajala dugo vremena. Onda je Borivoje Homen preuzeo stvar u svoje ruke i popravio česmu.“ Kotor je leti pun turista i uglavnom žedan, tako da im Homen-česme, kao i ona ispred njegove kuće, dođu kao bogomdane!
„Moj muž, koji je sebe uvek smatrao Kotoraninom želeo je da doprinese statusu i vraćanju starog sjaja grada Kotora. Po njemu je briga za zajedničko dobro grada Kotora isto toliko snažna kao i briga za sopstvenu porodicu. Kao čovek koji ima proizvodnju ventila za uštedu vode, poklonio je Kotoranskom vodovodu ventil moćnog promera(koji nikad nije ugrađen) i držao seminare o njegovom održavanju... „

  

Homen-izložbe

U trpezariji, na kamenim zidovima vise slike kotorskog slikara Jove Abramovića. „Bio je drug mog muža iz pomorske škole. „Pošto zimi nije bilo turista koji bi kupovali njegove slike, čekao bi moga muža koji bi obavezno kupio jednu sliku. To je preraslo u kolekciju koja se odnosi na grad Kotor i na delove fresaka iz crkve Svetog Tripuna. Kasnije su prijatelji, pošto je Jovo nesrećno stradao, znajući da Borivoje skuplja njegova slike, donosili još slika koje je on dokupljivao. Njegove slike daju izvestan pečat našoj trpezariji i ljudi često misle da je ovaj prostor galerija. To je još jedan naš prilog Kotoru!“

„Kada smo završili adaptaciju, dobili smo vremena za odmor. Bilo je to posle bombardovanja. Utvrdila sam da u Kotor dolaze turisti koji ne troše mnogo. Gledaju ovu lepotu a grad od toga nema ništa. Razmišljala sam da dovedem neki svet koji će pričati drugima o Kotoru. Pozvala sam princezu Jelisavetu Karađorđević i u njenu čast priredila prijem kada je Vlada Begović, dirigent u „Gradskoj muzici“, inače advokat, doveo svoje muzičare. Pozvali smo stare prijatelje Kotorane na zakusku. Iduće godine zamolim Olju Ivanjicki, koja je inače letovala na Svetom Stefanu, da napravi izložbu. Ona je to prihvatila i... sledeće godine predstavili smo dela Miće Popovića. Njegov sin Jovan i snaha Vesna dali su mi njihove privatne slike-prava slikarska poslastica! Bila je to izložba kakvu čak ni Beograd nije video! Zatim izložba „Istra u Boki-Rovinj u Kotoru“ po ugledu na Rovinjsku Griziju. Zatim  „Novi život Medijale u Kotoru...“

 „ Za svako otvaranje izložbe trudila sam se da dovedem ugledne zvaničnike: princezu Jelisavetu Karađorđević, Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Montgomerija sa suprugom Lin; Hansa Ulu Urstada, šefa misije OEBS-a, već je dva puta prisustvovao otvaranjima izložbi. Zatim, Majkla Polta, tadašnjeg ambasadora SAD u Beogradu sa suprugom Hali, gospodina Davinića sa suprugom i mnogi druge...
Želja mi je da što više uglednih ljudi vidi Kotor i preporuči ga, jer je on jedan od najlepših srednjovekovnih gradova, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i na celom Mediteranu!“

Poslednja izložba, tradicionalno održana osmog avgusta, na kojoj su predstavljeni radovi slikara Milića od Mačve, potvrdila je ovu misao Dušanke Subotić-Homen:u izložbenom prostoru doma Homen bilo je tesno za sve one, poznate i nepoznate ljude, koji su došli u Kotor da se opuste, uživaju ali i da saznaju svestranu vrednost biser-Kotora, grada koji je Unesko proglasio svetskom baštinom!
Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović