Nenad Dukić je ukrasio svoj stan mnogobrojnim predmetima donetih sa ovih putovanja

Ispod njegovog strogog pogleda krije se radoznala osoba sklona ljubavi prema prirodi, prijateljstvu, slobodi i, naravno putovanjima. Profesija Nenada Dukića, filmskog kritičara međunarodnog formata, dopisnika „Hollywood Reporter“-a, jednog od najjačih filmskih časopisa na svetu i časopisa „Screen International“, bukvalno ga je odvela na put oko sveta! Zahvaljujući tome njegov stan je slika i prilika obilaska raznih mesta naše planete: Kautekeino u Laponiji...Hantimansiski okrug, -35 stepeniu januaru u Sibiru...Kuba i upoznavanje s predsednikom Fidelom Kastrom...Katmandu u Nepalu...Mar del Pata...

Nekad prostor u kome su „stanovali“ dugačka soba, kuhinja s trpezarijom i, u produžetku stana dve velike terase-danas se proširio po dužini i dobio novo ruho. „Ranije je trpezarija igrala ulogu radne sobe, a spavaća je bila taman tolika da smestim samo krevet! Onda sam zatvorio obe terase i produžio stan do bašte. Zahvaljujući arhitekti koji je davne 1965.godine ovaj prostor projektovao na način sasvim primeren življenju, moj stan je dobio obrise samostalne kuće!“

Duka The Rocker
Poslovi na kojima je radio jasno su ocrtani na zidovima, u nameštaju i detaljima. Na zidu koji deli dnevni boravak od radnog dela, uramljene su naslovne strane nekadašnjeg slavnog muzičkog časopisa  „Džuboks“: Nenad Dukić je bio osnivač i frontmen rokerskog sastava „Duka i čavke“ sa kojim je prašio po beogradskim diskotekama i žurkama. Nekoliko primeraka ovog časopisa tiska se među silnim knjigama i udžebinicima elektrotehnike i spoljne trgovine (čije je studije brže ostavio nego što ih je započeo). U njima Nenadovi novinarski tekstovi. Rad u prvom privatnom radiju „Avala“(iz koga se rodio „Studio B), kasnije ga je uveo u Informativni program Radio Beograda u kome radi i danas, a paralelne studije na Fakultetu dramskih umetnosti odvele su ga u svet filma. Kao predsednik Jugoslovenske sekcije filmskih kritičara Nenad Dukić, zvani Duka, obišao je, može se reći, ceo svet, koji je ostavio vidljiv trag u dnevnom boravku, trpezariji, kuhinji, spavaćoj sobi, čak i u vrtu.

Dnevni boravak je smešten između trpezarije i radnog dela. U njemu je nameštaj od belog drveta jednostavnih linija. Nekadašnja mirna linija nameštaja „Meblo“ danas je ponovo u trendu zahvaljujući ravnim oblicima toliko potrebnih malim stanovima Beograda u drugoj polovini XX veka. Na prvi pogled je jasno da Nenad voli prirodu: nameštaj je beo i presvučen trava zelenim materijalom. Rečju, u celom stanu dominiraju zelena i bela boja. I kombinacije ovih boja su takođe jednostavne: između sofa postavljena su dva mala IKEA stočića, jedan beo drugi zelen, uspomena na filmski festival u norveškom gradu Tromseu. Na njima korpa s cvećem, beli svećnjak s crvenom svećom, u istom tonu šarene pepeljare od Murano stakla i stona lampa sa zelenim keramičkim postoljem i belim abažurom. Jastuci na sofama su oranž rezeda, a njihov dezen prati dizajn murala u kuhinji koji je kreirala umetnica Ivona Pleskonja. Zidovi? Beli su, ali je jedan-zelen, tek da se naznači koncept enterijera! Sa zida iznad sofe gledaju slike Miće Popovića(1975), Senadina(1982), gvaš Bate Mihajlovića.



„Bile su sankcije, ali sam uspeo da održim status naše sekcije filmskih kritičara. Njeni članovi su i dalje išli u žirije svetskih festivala, uključujući i mene. Često sam bio član kritike na vodećim svetskim festivalima, ali i na manjim, kao što su oni u Indiji, Argentini, na Kubi, u Kanadi...Eto kako je u mom stanu nastala zbirka raznih predmeta.“ Ispod šubera kroz koji viri kuhinja, smestila se etno grupa: pletena škrinja, baloni za vino, dovoljno veliki da podmire prijatelje koji svaraćaju na čašicu pića; neki od njih imaju ulogu vaze dok na visokom stočiću čuče drvene kutije ili visi čovečuljak-lutka od drveta...Umetničke kutije donesene su iz Sibira i Bergena...šeširi iz Palm Springsa, detalji iz Jerusalima...Sveću koju je zapalio na Hristovom grobu, mada kaže nije previše religiozan, doneo je u Beograd. Čuva i slatkiš koji je dobio od jedne devojke prigodom Filmskog festivala na Zlatiboru...goste gledaju strašnim pogledom maska sa Šri Lanke i oko iz Turske...mirna figura iz Luksora...zvone zvona iz Katmandua...rečju, topao ambijent prirode.

L’art pour l’art
Trpezarija još uvek nosi pečat bivše radne sobe. Ceo jedan zid načičkan je knjigama. U njihovom društvu su i dve velike slike donete, jedna iz Severne druga iz južnoindijske države Kerala na čijem je rtu gledao zalazak velikog crvenog sunca i u istom trenutku izlazak belog mesečevog kruga.
Ogledalo iznad bele komode doneto je iz Egipta i smešteno tako da se pridošlica u njemu ogleda. Beli sto i bele stolice od bambusa obasjava lampa kupljena u Parizu-dizajn „Harcolor“.
Još jedna polica sa mnoštvom knjiga smeštena je u radnom delu, nadomak zida-prozora okrenutog bašti.
I spavaća soba gleda na baštu. U njoj krevet prekriven zelenim prekrivačem, američki plakar u zeleno-beloj boji, beli zidovi i opet polica s knjigama...Nenad je u ovom prostoru okačio na zid najdraže slike: skicu za tapiseriju  Jagode Bujić, svoj portret, delo Ivone Pleskonje i zanimljivu sliku „2,5“ u zelenkastim tonovima, omaž dvoipogodišnjoj vezi-rad samog domaćina i njegove partnerke. Ispod nje visi na zidu sat kupljen u Barceloni.

  

U bašti se nalazi minijaturna kućica s krovom od ćeramide. Izgleda kao seoski bunar, al’ nije! „Drvenu kućicu sam napravio više kao l’art pour l’art. Originalno je napravljena kao barbekju mada nema roštilja! Tu se nalazi i vinski podrum, police za prazne flaše i cela jedna praktična šupa. „Bio je to đavolski posao! Većinu kamenja sam doneo iz jedne rečice podno Jarmenovaca. S čizmama na nogama, rukavicama na rukama, „lovio“ sam kamenje u reci, stavljao u automobil i dovozio u Beograd. Nekoliko kamenova doneo sam osamdesetih godina s Hilandarske plaže, od njih napravio cvet i ugradio ga podno prozora spavaće sobe.“ Da ga štiti od uroka!

U dvorište je uveo vodu do česme i razvukao struju-pravo beogradsko dvorište iz vremena pre Drgog svetskog rata. „Dvorišne lampe sam pravio po porudžbini jer nema mnogo lampi koje obasjavaju samo sto ili neko drugo mesto. Sve lampe dizajnirane za eksterijer daju difuzno svetlo, a ja sam želeo da bude poentirano! Onako mi ide u oči!“ Lampe, viseće ili stojeće pravilno su raspoređene na četrdesetak kvadratnih metara.

Ispred ulaza u dnevnu sobu postavljena je nastrešnica. Stoji na cevima  koje je obložio drvenim oblicama, predhodno presečenim i izdubljenim! Jedna polovina  fiksna, a druga staklena i klizna. Kroz nju padaju sunčevi zraci, kao kroz tavanski prozorčić, na redove knjiga na policama i radni sto za kojim Nenad Dukić provodi mnogo vremena. 

Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović