Enterijer/Arhitekta Jasmina Dimitrijević
Belgrade, Serbia
15.04.2009

OSTRVO NA VRHU ZGRADE

Na vrhu jedne dorćolske zgrade smestilo se ostrvo u kome tročlana porodica živi okružena svetlom, suncem i savršenom panoramom

Ulaz u stan sa polukružnim elipsastim zidom na kome dominira mural-klanac koji otvara novu perspektivu prostora-ukazuje na stan u kome nijedan njegov deo- prozor, hodnik, nameštaj..nije prepušten slučajnom rešenju. Svi elementi ove šahovske slagalice od 170m2 legli su na svoje mesto: volumen sa 3,oom visine primeren dobrom „disanju“, zidovi boje bele kafe kao veliko osunčano ostrvo, materijali meki-za dušu, po meri urađen nameštaj-nepretenciozan kako bi istakao čoveka. Prostor osmišljen kao ostrvo na vrhu zgrade. Predak zgrade, kuća zidana 1930.godine, ustupio je mesto ovoj novoj mlađoj višespratnici.

„Pošto se zgrada nalazi na Dorćolu koji ima svoj specifični građevinski pečat,“ objašnjava vlasnica stana, arhitekta, „želela sam da zgrada i stan u kome živim s mužem i kćerkom, budu izgrađeni u sličnom stilu građanskog karaktera. Iako smatram da gradu treba moderna arhitektura, ipak je dobro da se nova zgrada uklopi u postojeće okruženje.“ Sama zgrada je koncipirana, projekat je uradio arhitekta Veljko Sibinović, tako da u sebi ima centralizovanu komunikaciju: stepenište i lift se nalaze u betonskom bloku u sredini zgrade, a stan se razvija oko tog jezgra. Na glavnoj fasadi su uglavnom francuski prozori. Nekoliko prozora se nalazi u erkerima koji su centralni fasadni momenat. Balkoni na glavnoj fasadi su mali, „jer Beograđani retko sede na fasadi“.

Na strani ulice postavljeni su dnevni prostor i trpezarija. Oko betonskog jezgra su kuhinja, kupatila, cipelarnik i moderna vešernica. Na strani dvorišta su radna i spavaće sobe. U dečijoj sobi jedan zid je presvučen cvetnim materijalom „Designers Guilds“, a krevet je italijanske proizvodnje(„Minco“). „Obzirom da naša kćer studira francuski jezik nije joj potreban klasičan radni sto. U to ime, psihu u stilu Luja XV proglasili smo, do daljeg, za pisaći sto!“ Možda je najlepši pogled upravo s ove strane. Odozgo se pruža pogled na sjajno uređeno dvorište a u daljini, preko prostrane terase, svetli crkva Svetog Marka.

Trpezarija je odvojena od kuhinje i salona duplim zidovima sa klizim vratima.
„Veoma često primamo goste i obično sedimo za trpezarijskim stolom. Njegove dimenzije su šire od uobičajenih jer smo želeli da na pročelju i začelju sede po dve osobe. Na taj način dobili smo prostor u kome osam, umesto uobičajenih šest, osoba može da se baškari za trpezom. Sto nije dugačak i svi gosti lako mogu da komuniciraju, bez dovikivanja i nisu zaklonjeni jedan od drugog.
Iznad stola visi luster koji smo dugo birali. Najzad smo ga našli na sajmu antikviteta. Bio je u potpuno havarisanom stanju. Posle dugog tretiranja ovaj luster, napravljen od mesinga i kristala, zauzima počasno mesto u trpezariji!“ Sto i dve vitrine koje stoje sa obe strane kuhinjsih vrata, takođe su rađene po meri u radionici Bošnjački. Na zidu „Mrtva priorda“ Laleta Đurića, „iz vremena pre njegovog odlaska u Ameriku“-1964.

 Ženski i muški salon
„Ja volim moderan izraz enterijera, ali sam tokom gradnje osetila poriv za klasičnim izrazom. Možda je ova boja bele kafe koja dominira stanom za nekoga dosadna, ali mene smiruje, opušta. Ranije smo, kada su intenzivne boje bile u modi, bivši stan uređivali u jarkim bojama...Danas mi više leže prirodni tonovi. Čini mi se da pročišćeni minimalistički stil napušta arhitekturu. Detalj se vraća, ukras se vraća-lepo je!“

Prostrani salon je podeljen na „ženski“ i „muški“. U „ženskom“ su smeštene, sučelice, dve identične sofe u stilu Luja XV( „Bošnjački“), ali smanjenih dimenzija.  Uobičajeni gabarit originalne varijante bio je prevelik za ovaj deo salona. Presvučene su plišom neutralne boje(„Designers Guilds“) koji je, obzirom na svetlu boju, specijalno tretiran, materijalom za zaštitu od prašine. Drveni okvir u duborezu ofarban je specijalnom, srebrno-zlatnom  bojom(nabavljenom u Kanadi). „Upotrebili smo ovu nijansu kako ovaj kutak ne bi bio agresivan. „Ženski“ salon osvežava veliki taburet koji se nalazti između dve sofe, kao barokni pečat. Kada dođu moje drugarice, tu sedimo, a na tabure postavimo razne đakonije...“

Kamin je ravnih linija, u neutralnom građanskom stilu: nije upadljiv, nije prenatrpan ukrasima, nije ložište već krajnje privatan. Besprekoran rad majstora Pavela Kulja i radionice „Dva kalja“ iz Padine. Vrsta mermera je Visočica iz Danilovgrada. Ploče za lavabo u kupatilima takođe su napravljene od istog mermera kao i delovi na svim francuskim vratima, kao zaštita od kiše.

U muškom delu smestila se sofa(Natuzzi)  koja svojom dužinom dominira prostorom. Kako i ne bi kada je duga čitavih 4,40m! Domaćini je iz milošte zovu „osmosjed“ jer na nju može da se zgura, kad treba, čak osam osoba! „U stvari, bio nam je potreban prostor odakle oboje možemo da gledamo, u ležećem položaju, televizijski program!“ Jedna fotelja se u nijansi razlikuje od drugih; zanosi na svetlo oranž jer „kada se umorimo od ovih, da ih nazovem „ambasadorskih“ boja, tapaciraćemo nameštaj materijalom jačeg  tona“.

Između ova dva prostora nalazi se komoda u originalnom stilu Napolen III koja je jedina preživela požar, jedini svedok nekadašnjeg porodičnog stana. Na njoj stoji kutija od mahagonija, watch winder. Staklo zasečeno pod uglom od 45 stepeni pokazuje raznovrsne satove čije tačno vreme održava  specijalni mehanizam.
Na zidovima tamne slike, uglavnom iz XVIII i XIX veka, kao ravnoteža belini prostora: „Ribar“ engleskog slikara Viljema Havela, „Toaleta“Hansa Šturncenegera, „Lov“ Ota fon Torena(1840) i slika našeg arheologa i književnika  Aleksandra Palavestre, poklon za useljenje.

Audio video „Spejs šatl“
Umesto kafenih šoljica, tanjira i činija od kobalta, postavljenih u vertikalan položaj „kako bi im se gosti divili“, domaćin je odlučio da vitrina ima muški stav. Zaljubljenik u avione, muziku i modernu tehnologiju, dizajnirao je otvorenu policu koja može da nosi sve moguće tehničke novotarije a da se nijedan gajtan ne vidi! Čitav niz ekstra tehnologije, skupe, naravno. Tu su tv prijemnik, dvd recorder, player, CD džuboks sa čak 400 diskova, cevna pojačala „na lampe“, sistem surround kad zaželi da sluša koncert, sistem stereo kada mu je po volji džez,  mrežni digitalni vidio recorder preko koga može uvek da se vidi šta se dešava na ulazu zgrade i oko nje, makar se nalazio u inostranstvu. Sva ta tehnika je besprekorno doterana i uredno složena na dobro osmišljenoj polici. Ali, kada se polica pomeri, čoveku se u glavi zavrti od žica, gajtana, produživača, skartova, itd. Izgleda kao pravi omanji svemirski brod! U sve to se samo domaćin razume!
Najlepše od svega je što, ako je potrebno da se polica pomeri, ona može tiho da klizi na točkovima, baš kao spejs šatl u svemiru!

U takvom okruženju nije teško zamisliti udobnost, prijatnost i svežinu kojima odiše ovo porodično ostrvo smešteno na vrhu zgrade.

Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović