HRABRI MLADI SVET
Srbija, Beograd
20.04.2011

Da li ste čuli za APEM?

Grupa studenata s Fakulteta političkih nauka u Beogradu oformila je 2006.godine organizaciju Akcija za političku emancipaciju mladih-APEM, koja je imala a ima i danas za cilj promovisanje društvenog aktivizma kod mladih, razvoj političke svesti, preuzimanje društvene odgovornosti, unapređenje civilnog društva i razvijanje demokratske političke kulture kroz afirmaciju demokratskih vrednosti i kroz participaciju građana u političkom i društvenom životu Srbije.
Do danas su učestvovali u procesima formiranja institucije studentskog parlamenta. U izbornim godinama u Srbiji organizovali su tribine koje su se bavile temom izbora, političke apstinencije, ulogom mladih u društvu, a na kojima su učestvovali predstavnici akademske zajednice, nevladinog sektora, diplomate, predstavnici omladine stranaka.
Organizovali su i kampanje povodom izbora kojima su želeli da mobilišu mlade da se uključe u politički život.
Njihov ključni projekat bio je radionica s maturantima u srednjim školama. Želeli su da neposredno razgovaraju sa srednjoškolskom omladinom o bitnim društveno-političkim temama, da čuju njihova razmišljanja, stavove i probleme.
Na njihovom sajtu www. apem.org.rs objavljuju se bilteni s odgovarajućim temama. Jedna od njih je NAROD NEĆE VIŠE ĆUTATI koju je napisao Milan Soldatić, aktivan član APEM-a i jedan od njegovih osnivača.

Narod više neće ćutati

Nemiri koji su zahvatili većinu arapskih zemalja u poslednjih nekoliko meseci i koji ovih dana, bar za sada sukobima u Libiji, reklo bi se dosežu svoj vrhunac, ne predstavljaju iznenađenje niti su izazvani „preko noći“ već su pre svega posledica nagomilanih društvenih i ekonomskih problema sa kojima se susreće arapski svet.

Iako se celokupan prostor severne Afrike i veliki deo Bliskog Istoka često naziva i „arapskim svetom“, društva i države ovog područja međusobno se veoma razlikuju. Zajednički imenitelji za preko 330 miliona
stanovnika ovog regiona jesu arapski jezik, islam kao dominantna religija i zajedničko poreklo od semitskih plemena Arabijskog poluostrva. Istovremeno, ove zajedničke karakteristike predstavljaju i osnov
postojanja brojnih razlika unutar arapskog sveta: arapski jezik, bez obzira na postojanje standardnog oblika, govori se u više dijalekata, vernici islamske veroispovesti podeljeni su u više ogranaka, a arapska plemena migrirala su i dolazila u kontakt i pod uticaje različitih kultura i naroda. Najzad današnje arapske države, u većini slučajeva veštačke tvorevine nastale voljom kolonijalnih sila, upravo odslikavaju opisanu raznolikost arapskog sveta.

Danas se u okviru heterogenog arapskog sveta ipak mogu uočiti određeni istovetni izazovi sa kojima se
države a unutar njih i društva susreću. Visok demografski rast, oskudnost vode za piće i nerazvijena
ekonomska aktivnost odnosno oslanjanje isključivo na prihode od izvoza nafte (tamo gde je ima), uz
nedovoljnu zainteresovanost vlasti da, bar delimično, ove izazove razreši, dovodi do opadanja opšteg
životnog standarda i posledično predstavlja osnovne uzroke velikog nezadovoljstva naroda.

Arapski svet odlikuje jedna od najmlađih populacija na svetu, mlađi od 25 godina starosti čine oko 60% od
ukupnog broja stanovništva, a nezaposlenost, posebno mladih ljudi predstavlja dodatno opterećenje za
arapske zemlje pošto u proseku preko 30% mladih nije zaposleno (prema podacima iz 2005. godine).

Velika većina arapskih zemalja nije uspela da diversifikuje svoje ekonomije. Države koje poseduju naftu i gas
uglavnom su zahvaljujući izvozu ovih strateški značajnih prirodnih resursa obezbedile visok prihod po glavi
stanovnika, dok države koje ne poseduju naftu i gas nisu dovoljno ulagale u razvoj poljoprivrednog i
industrijskog sektora, već se prevashodno oslanjaju na uslužne delatnosti povezane na naftom i gasom,
investicije iz bogatijih arapskih zemalja, doznake radnika koji žive u inostranstvu i donekle na turizam i
stranu pomoć. U arapskom svetu, po preko 20% stanovništva živi ispod granice siromaštva (2005. godina),
što je u velikoj meri posledica neadekvatnih ekonomskih politika država.

Imajući u vidu da su se ekonomski pokazatelji u poslednje tri godine u velikom broju arapskih država pogoršali usled ekonomske krize koja je zahvatila svet, masovni protesti mladih, nezaposlenih
i siromašnih ljudi u urbanim sredinama prevashodno su odraz velikog nezadovoljstva nepovoljnim ekonomskim stanjem, široko rasprostranjenom korupcijom i nedostatkom perspektiva. »

Na nezadovoljstvo je uticao i osećaj obespravljenosti velikog broja ljudi uzrokovan segregacijom društava na ekstremno bogate i siromašne (što nije karakteristika samo arapskog sveta).
Politički sistem u arapskim državama, bez obzira da li se radi o republikama ili monarhijama karakteriše se autoritarnim načinom vladavine. U jednom broju arapskih država političke partije su zabranjene a tamo gde nisu, njihovo osnivanje i mogućnost delovanja pravno je ograničena. Slično je i sa organizacijama civilnog društva. Takođe, čest je slučaj da vladar ima mogućnost da dekretima, samovoljno, donosi odluke u oblastima sve tri vlasti (izvršne, zakonodavne i sudske). Zahtevi za političkim reformama koje su predvodile opozicione grupe (često islamski pokreti), udruženja civilnog sektora, poslovni ljudi ali i pojedinci, intenzivirali su se početkom XXI veka, i doveli su do određenih pomaka u pravcu demokratizacije.
Minimalni stepen demokratizacije, koji se ogleda u mogućnostima šireg instutcionalnog učešća različitih društvenih slojeva u određenim političkim procesima, međutim, nije zadovoljio društvo, te su zahtevi za korenitim demokratskim promenama drugi osnovni uzrok nemira i pobuna koje danas potresaju arapski svet.
Sveopštom buntu koji je objedinio islamiste i levičare, studente i
nezaposlene, pripadnike nevladog  sektora ali i delove političke elite,
doprineo je i proces informatičke globalizacije. Komunikacija i koordinacija aktivnosti putem interneta odnosno društvenih mreža
omogućila je, u velikoj meri spontano, masovno okupljanje
građana na protestima. Zanimljivo je da je „snagu“ interneta u mobilizaciji
masa u političke svrhe koristio i Barak Obama tokom izbora za predsednika SAD.
Ishode protesta izazvanih prevashodno nepovoljnom ekonomskom situacijom i/ili zahtevima za demokratizacijom, koji su započeli u
Tunisu, nakon samospaljivanja Mohameda Buazizija, ličnog prodavca robe 17. decembra 2010. godine, a kasnije se proširili i na ostale arapske zemlje-teško je predvideti. U Tunisu i Egiptu smenjeni su višedecenijski predsednici, u Libiji pobuna je dovela do građanskog rata, u Jemenu nemiri odnose sve veći broj žrtava, a vladari drugih arapskih država političkim ustupcima i ekonomskim merama pokušavaju da umanje nezadovoljstvo masa. Iako su pokrenuti procesi promena po svoj prilici ireverzibilni, adekvatni načini razrešenja brojnih i raznovsrsnih izazova sa kojima se susreće arapski svet tek treba da budu iznađeni.
Milan Soldatić

Akcija za političku emancipaciju mladih APEM

Fakultet političkih nauka

Jove Ilića 165

11000 Beograd

e mail: office@apem.org.rs