Nedavno je u prostorijama Opštine Vračar otvorena izuzetno interesantna izložba o Mihailu, Milanu i Aleksi Radovanoviću, cvetu srpske visoko obrazovane omladine Kneževine Srbije u vreme vladavine Karađorđorđevića i Obrenovića.


mr biologije Marina Mučalica

Autori izložbe su mr biologije Marina Mučalica i Dragica Stojić. Izložbu su organizovali Opština Vračar i znači Prirodnjački muzej. Autor DVD je mr Marina Mučalica. Na DVD-u se nalazi monografija o braći Radovanović I njihovim knjigama koje su napisali, preveli.... 

Šta je cilj izložbe?
“Cilj je da „Bili iskopa Topaloviće“ ili da se otrgnu od totalnog zaborava ovi naši velikani,” kaže gospođa Marina Mučalica. “Ova monografija je pokušaj da se sve dostupno o njima i sve što su napisali i preveli nađe na jednom mestu; da se zbirno iznese u javnost, da se ne zaboravi.”

Više od 100 godina je prošlo od smrti braće Radovanović. Mnoge  stvari su se od tada promenile i uglavnom su izbrisni tragovi ondašnjeg vremena, života i rada. Došli su novi ljudi, novi društveni poreci, nova pravila ponašanja... Izmenile su se mnoge naučne postavke. Ali osnovni principi velikih tekovina nauke ostali su i dalje nepromenjeni, principi za koje su se zalagali i vrsni prevodioci, Mihailo, Milan i Aleksa Radovanović. „...Ova tri brata, ... sagorela su na lučama znanja i visokih shvatanja svega onog što je pozitivno i svetlo za ljudski duh i njegovo gledanje na život i prosperitet misli i čovečanstva...“ (Sekulić, Aleksandar (1994): Konture i likovi starog Beograda, Beograd, str. 99).

  

U istoriji srpskog prevodilaštva svakako je bilo i obimnijh i po izrazu savršenijih ostvarenja, ali knjige i prevodi koje su za sobom ostavili braća Radovanović teško da mogu biti nadmašeni intenzitetom i dubokim i trajnim uticajem koji su ostavile na srpsku nauku.  Najgrozničavije aktivnosti sva tri brata bile godine pred njihovu smrt. To nije tako retko kod plućnih bolesnika, ali zrelost sa kojom su radili, svest o sopstvenom zadatku i rezultati koje su postigli zadivljujući su i za dugovečne zdrave ljude.
Mada nisu imali tu sreću da požive, Radovanovići su za srpsku književnost značajniji od mnogih drugih imena koja se u njoj pominju. Ne samo kao pioniri i propagatori prirodnih nauka i materijalističkog pogleda na svet, nego i književnim kvalitetima svog dela.
Treba voditi računa da su oni prevodili sa više jezika: engleskog, francuskog, nemačkog, ruskog, češkog, bugarskog..., da je naša naučna terminologija bila u začetku, pa su za mnoge reči morali kovati nove izraze. U tome im je pomagala bogata biblioteka koju su imali, kao i veliki broj rečnika u njoj, među njima pre svega Vukovi, Šulekovi, Filipovićevi.

Iako nije navršio 23. godine života Mihailo Radovanović je preveo mnogobrojne radove, među kojima: Osnovi kaznitelnog prava, Porota u Ingleskoj, Javnost u suđenju, Sloboda  u Ingleskoj, Notari u Francuskoj, Zakon o advokatima, Sudske zapiske, Sudske beleške, Tursko srpski sukob, Luzerna u Švajcarskoj, Kavur…Takođe je prevo knjigu “Justinijanove institucije”. O značaju prevoda ove knjie govori i činjenica da je 1849. godine prvi put uvedena nastava rimskog prava  na pravnom odeljenju beogradskog Liceja. Takođe je ovaj prevod i dragoceno svedočanstvo o nastajanju i razvoju jezika i pravne terminologije.

Milan Radovanović, pored toga što je završavao prevode svoje umrle braće, štampao je svoje prevode I sopstvene tekstove od koji se mnogi odnose na medicinu(budući da je bio lekar): Fizika. Fizičke sile i uzajamni odnošaj, O granicama saznavanja prirode, Prva pomoć ranjenom, O dejstvu hlorala hidrata, Vojno hiruški trebnik, Beleške o bolnicama u Srbiji za vreme prvog rata, Aeraciona metoda lečenja rana, Darvin, O tlačenju hrane, Membrana ćelija, O toploti.
Najveći rad mu je svakako prevod Darvinovog dela „Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja(Origin of Species)“.

Daun, Bekenhem, Kent.
         Sept. 26, 74.

Dragi gospodine!
Osećam se mnogo zadovoljen i počastvovan vašom željom, da predate javnosti prevod moga dela „Origin of Species” u Srbiji, i ja vas potpuno ovlašćujem da to učinite. Kad se prevod preda javnosti, bilo bi mi milo da imam jedan ekzemplar, ako bi bili tako dobri da mi ga pošljete.

Dragi gospodine,
     Vaš iskreni
Čarles Darvin

Aleksa Radovanović je umro u 23. godini života a njegov najglavniji rad jeste „ Prirodna istorija postanja“ kao i: Maksim Grimač, Kiridžija, Parasija, Francuski seljak, Razgovor sa mesecom, Zamlja i prirodni pojavi na njoj, Beketov, Uzajmica snage u prirodi, Čovek i priroda, Seoska škola, Fizička osnova života, O hrani“.

Gospodinu
Aleksi Radovanoviću
Stud. Medicine
(Sa fotogr. Slikom u pismu)                                Vila Untertirburg
                                                                                                Meran
                                                                                                Jena 8. dec. 1873

Visokopoštovani gospodine,

 Sa radošću velikom odazivam se želji vašoj dajući Vam dozvolenje da možete publikovati Vaš prevod mojega dela, „Prirodna Istorija Postanja“.
Ja se nadam da će knjiga ova i međ Vašim zemljacima pripomoći da se gde koje predrasude iskorene, i da će ljom ljudi upućeni biti na put istinoga poznavanja prave prirode.
Jako žalim, što mi preki poslovi ne dopuštaju da napišem osobeni predgovor ka srpskom prevodu, ali verujte mi, da vremena ni za najnužniju korespodenciju nemam.
Vi biste mi, gospodeine,  radost učinili, kada bi ste mi izvoleli vašu sliku poslati. Ja Vas molim ѕa to šaljući vam svoju.

                                    S prijateljskim pozdravom
                                                Vama najodaniji
                                                            Hekel
Možda o životu ovog mladog čoveka najbolje govore stihovi iz njegove beležnice:
„Sanjao bih, sanjao, nikad ne bih otvorio oči,
Jer u snu samo život je lep,
U snu se sklapa knjiga poznanja,
Razbegavaju utvare dana,
U snu se krše boli života
Tuga se topi u reči sna“

   

Ova divna I tužna priča o jednoj plodnoj ali rano prekinutoj mladosti, ispričana je na izuzetan jasan način koji može da pojasni svu snagu srpskog talenta, rada I upornosti Mihaila, Milana I Alekse Radovanovića.

Dali je bilo komplikovano prirediti DVD I izložbu?
Gdegod sam se obratila, svi su pomagali, ali najrealnije i najvise mi je pomogao direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić. Kada je monografija bila gotova i kada se ispostavilo da Opština Vračar nema para, on je platio projekat DVD. To je prava pomoć! Takođe, veliki udeo u lepoti izložbe ima i dizajnerka Snežana Rajković kao i Vladimir Nenezić koji je radio fotografije.

Šta očekujete od svog rada I izložbe?
Kao posledicu ovog rada očekujem da se postavi spomen ploča na početku njihove ulice u Beogradu i da se, ako ikako može, prikupi novac kako bi im se podigao pristojan spomenik. Bilo bi sjajno da se obnovi i kapela koju je porodica Radovanović posedovala.
Naravno, očekujem da braću da Radovanović nikada više ne zaboravimo!, izjavila je gospođa Marina Mučalica.

Jelena Kaličanin