ZAČUDAN SVET JUSTEJNA GORDERA
Srbija, Beograd
24.05.2009

Beograd je nedavno imao zadovoljstvo da ugosti slavnog norveškog pisca i filozofa Justejna Gordera. Zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika, Srbija je imala sreću da otkrije najnovije delo ovog filozofa-Zamak u Pirinejima, a Beograđani da ga lično upoznaju.

Justejn Gorder: Iza jedne knjige uvek ima dva pisca: pisac i prevodilac.
Zahvaljujem se prevodiocu moje knjige Ljubiši Rajiću!

U prostoru Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu Geopoetika je organizovala,  povodom objavljivanja ove knjige, konferenciju za štampu. Pred oko dvestotinak ljudi Justen Gorder je objašnjavao svoju knjigu i odgovarao na raznovrsna pitanja.

„Moja knjiga počinje od zadnje strane!,“ rekao je. „Ovo je ljubavna priča koja traje 30 godina. Stejn i Sulrun su, kao mladi, živeli su zajedno pet godina. Zainteresovani za sve oko sebe, kretali su se u svim pravcima u potrazi za novim saznanjima. Na jednom planinskom drumu, u rano predverčerje, udarili su u nešto što su pretpostavili da može da bude žena s ružičastim šalom. Kada su izašli iz kola naišli su samo na šal. Prestravljeni, pobegli su smatrajući da mogu da zataškaju neispitani događaj. Ovo ih je koštalo veze. Nastavili su svoje živote sa svojim novim porodicama.

Šta je ljudsko biće
Trideset godina kasnije nalaze se na istom mestu i po prvi put započinju da otvaraju pitanje tajanstvenog događaja. Dogovorili su se da se dopisuju preko mejlova. Tako je nastala žestoka konfrontacija koja je trajala 30 godina.
Jutejn Gorder, majstor jasne rečenice, upotrebljava istražni prosede kao u policijskom romanu, predstvlja dva mišljenja o postanku čoveka. Ko smo, odakle smo, kako smo nastali? Muškarac zagovara naturalizam, nauku, racio, dok žena stoji na stanovištu duhovnosti, ubeđenja da smo svi duše koje nikad ne umiru. Nijedno od njih nije religiozno.



„Moji junaci ispituju šta je ljudsko biće. Da li je drugačije od lista koji pada s drveta. Postoji li mogućnost da nešto preživi.“ Da li je svet incident u Univerzumu, pita se Gorder, ili je Svest njegova karakteritika? „Kada sam počeo da pišem ovu knjigu bio sam Stejn(glavni junak u knjizi) i nisam verovao u religijska otkrovenja, ali sam tokom vreme postao bliži Sulrun(glavna junjakinja) i njenim duhovnim stavovima. Ipak, ne verujem u njene ideje, NE! Već sam toliko začuđen što sve to postoji da se ne bih začudio da se probudim u drugom vetu!“

Na pitanje posetioca zašto je glavnoj junjakinji Sulrun dodelio misli o duhovnosti, dakle u gornjoj poziciji, dok je u njegovoj knizi o vezi Svetog Avgustina Vita Brevis
žena u donjoj, Gorder je duhovito odgovorio da bolje razume žene. U knjizi Misterija pasijansa žena-Atina, predstavlja mudrost. „Muškarac je taj koji ima potrebu da ga razumeju a žene su one koje razumeju. U staro vreme su  žene bile potlačene“, dodaje Gorder.
Na pitanje kako se nosi sa strahom, Justejn Gorder je odgovorio da se, kada je imao 20 godina, bojao smrti. „Danas osećam tugu što je život kratak. Ipak, nisam samo ovo telo, nešto sam dublje od toga.“

Antrfile

Plašim se za budućnost života na ovoj zemlji, jer smo ozbiljno uporopastili mnogo toga.
Nisam relativista.
Plašim se pasa i velikog točka u Luna parku!
Živim u mirnoj zemlji bez problema.
Nisam pesimist i nisam lenj.
Verujem u milosrđe i samilost.
Ne verujem da se ljudi dele na dobre i zle niti da je svet podeljen jasno na dobro i zlo.
Holokaust nije bio nerazumevanje-bio je zlo!
Često sanjam da sam u univerzumu.