U ravnotezi sa zvezdama
Srbija, Beograd
19.02.1999



Razgovarati sa Djordjem Balasevicem nije bas lako. Novinar je omedjen kratkim vremenom, a ovaj umetnik lukavo izbegava odgovore na pitanja koja najvise zanimaju siroke narodne mase, dakle o intimnom zivotu. Zahvaljujuci svom dugogodisnjem iskustvu, odgovara na nepostavljena pitanja da bi "isterao svoje", a opet profesionalan je i iskren do kraja. I normalan. U smislu prirodan, jednostavan muskarac koji je uvek, a i danas, trazio "ravnotezu medju zvezdama", bio i ostao autentican, ponekad lukav, ali samo do granice kojom stiti onu tananu i prozirnu auru koja cuva njegova osecanja od potpune ogoljenosti. Jer, on je covek koji je pustio da hiljade ljudi udju u njegov sesnaesterac - u njegovo srce i dusu. I vecina njih ispreplela je svoje niti ljubavi sa njegovim. Bilo je to ocigledno na koncertu nazvanom "Devedesete" odrzanom pocetkom januara 1999 u Centru "Sava". Sala je, kao i obicno, bila puna, a cetiri hiljade posetilaca pevalo je i disalo sa Djordjem Balasevicem u istom dahu.



Bez objasnjenja

"Bazar": -Na koncertu ste se, najavljujuci pesmu "Neki novi klinci" obratili mladima recenicom: "U vama je svetlost..." Kako danas mladi mogu da upale svetlost i sta da koriste kao gorivo?

Balasevic: Mladost trazi da se rasprostre po svojoj domovini, a domovina je planeta Zemlja. Smatram da ce mladi naci nacina da se rese nekih autoriteta koje mi danas poznajemo. Verujem da ce, zbog svih boja koje nose u sebi, pokidati neku dugmad, pronaci sebe i odrediti svoj zivot. Jedino istinsko gorivo koje moze da upali njihovu svetlost jeste peti element - ljubav.

"Bazar": -U prelepoj knjizi "Jedan od onih zivota" rekli ste da je strasno biti star, a "jos strasnije kad ostaris mlad". Vi ste kao mlad covek bili ocigledno "iskusan starac". Koliko je to za vas bilo dobro, a koliko lose?

Balasevic: Iskustvo lutanja svemirom pojavi se u nekim pesmama. Nekad se te pesme jednostavno sklope bez ikakvog objasnjenja. "Pricu o Vasi Ladackom" napisao sam kada sam imao samo devetnaest godina, "Neki novi klinci" - kada jos nisam imao svoje klince, "Slovensku", sa svim svojim prikrivenim porukama, napisao sam u vreme kada sam razmisljao koju cu devojku sresti u piceriji ili koji cu auto kupiti ako zaradim koju kintu na ploci. Kada sam napisao "Samo da rata ne bude", moji bliski prijatelji nazvali su me vescem. I meni je sve to delovalo apstraktno. Na pamet mi nije padao stvarni rat. Postojao je neki predosecaj, instinkt koji me je na to pripremao. To su neobjasnjive stvari. To su sigurno neke cestice prasine koje sam pokupio na svojim putovanjima kroz ko zna koja vremena. Ali nisam pevao da bi mi neko jednoga dana rekao - bio si u pravu, vec zato sto sam smatrao, i danas smatram, da je rat besmislena stvar. Ipak, odjedanput sam stekao veliki broj neprijatelja.



"Bazar": -Kako je nastala pesma "D-mol"?

Balasevic: Ja sam prikriveni depresivac. Jednom sam rekao - "danas sam ruski nastiman" - izraz koji se danas retko koristi, a opisuje tuzno i ceznjivo raspolozenje - "danas sam u nekom molu, ali ne u g, vec u tamnoplavom d-molu". To se desava u nekim trenutcima ceznje za nekom osobom koja u tom trenutku uopste ne mora da bude daleko. Mojoj zeni Olji rekao sam - "Ne moram da odem u Australiju pa da odande ceznem za tobom. To moze da se desi i kada si ti na pijaci, a nekad se desava dok samo spavas." Dakle, "D-mol" je pesma o ceznji i iako se ta rec nigde ne pominje u pesmi, na koncertima se odmah jave svi ceznjivi u publici.

"Bazar": -Sta cenite kod zene?

Balasevic: Imam stariju sestru i kad sam bio u drugom gimnazije roditelji su mi rekli jednu recenicu koja je odredila moj stav prema zenama - "Nemoj nikada da govoris o devojkama onako kako ne bi voleo da drugi pricaju o tvojoj sestri." Cini mi se da sam, na neki nacin, feminista, jer mislim da su zene bolja bica od nas muskaraca. Ceo svet bi izgledao drugacije kad bi zene vladale. Lepota koju postujem kod zene je vanvremenska. Pre neki dan sam video jednu staru razglednicu Novog Sada i na njoj neka lica iz 1903, vidis lepotu koja isijava, koja je vecita. To je unutrasnja, duhovna lepota. Jos kad se spoji sa fizickom...Imao sam srecu da sam u zivotu sreo upravo jednu takvu zenu, mada mi je to ponekad smetalo u odnosima sa carsijom i javnoscu. Olja ima tu vrstu plemenite lepote, spoj unutrasnje i spoljasnje, sto mi je pomoglo u najtezim trenucima zivota.

Narodu je tesko ugoditi

"Bazar": -Vec dugo ste u nekim "pregovorima" sa carsijom.

Balasevic: Poneki ljudi zele da nadju izgovor za svoje neuspehe. Kada se malo izdignes iznad njih, onda pocnu da te omalovazavaju, osporavaju - "Jeste da lepo pise pesme, al' je privatno totalno puk'o, deca su mu narkomani, zena ga vara sa tipom od dvadeset godina, impotentan je i nevidjena stipsa za lovu!" Meni je veoma zao sto tako govore i pokusao sam da, koliko mogu, zastitim svoju porodicu od svih tih lazi. Mogu da tvrdim da smo mi uvek ziveli i zivimo toliko jednostavno i prirodno da nikad nije bilo prostora za neki trac ili intrigu. Sto puta smo bili vezani za radijatore, prebijani, izbodeni nozevima, mnogo puta sam ja ginuo u saobracajnim nesrecama. Olja je imala tesku i opasnu alergiju, celo lice i oci su joj bili naduti, bila je u izuzetno teskoj zdravstvenoj situaciji tako da je izvrsena jedna ozbiljna operacija. Oni koji imaju alergiju znaju sta to znaci. Odmah je krenula prica da sam je ja prebio, zatvorio oba oka! (Pre svega nikad ne bih udario ni jednu zenu!)

Ono sto me najvise pogadja jeste stav mojih bliskoh prijatelja. Retko se koji od njih pobunio, opovrgao glasine, rekao da je bas sinoc svracao kod nas i da se "nisu razveli, ponekad se desava da cute jedno na drugo" - to je najgore sto se ikad desilo izmedju Olje i mene. Najstrasnije je bilo sa klinkama. Njima je bilo tesko da shvate sva ta izmisljanja. Od novog Zakona o informisanju ocekujem da cu moci ukoliko neki novinar pise neistine o mojoj porodici i meni da ga demantujem.



"Bazar": -Sta su vase kcerke od vas, kao oca i poznatog umetnika, dobile a sta izgubile?

Balasevic: Mislim da nisu izgubile mnogo u smislu mog odsustovanja od kuce. Nikad zbog toga nisam pravio duge turneje. Mi smo mala porodica i neko je uvek morao da bude u kuci. Olja i ja nikad nismo mogli "posteno" da se posvadjamo jer smo svakodnevno morali da se obracamo jedno drugom da bismo se dogovorili - "Hoces li ti sutra docekati dete pred skolom?" Trudio sam se, zaista, da im uvek budem pri ruci na svim njihovim skretnicama i raskrscima. Kao i svi roditelji, imam utisak da su prebrzo porasle i da sam mogao i vise biti s njima. To se sada vidi kad uporedim moj ocinski odnos prema njima i prema troipogodisnjem Aleksi. Mada se ponekad teze sagnem i potrcim za njim, imati malo dete u mojim godinama divna je stvar jer vise nemam onih ambicija koje su nekad oduzimale vise vremena i imam vise strpljenja sad.

Ipak, cini mi se da su moje kcerke mnogo vise naucile od mene nego ja od mojih roditelja. Jovana studira glumu na novosadskoj Akademiji, u klasi profesora Mise Janketica. Mi se namerno nismo mesali u njen izbor i spalo je dobro jer je profesor rekao da je Jovana 98 odsto uspela zahvaljujuci svom talentu. Znam da joj moje ime moze naskoditi, ali znam i primere u umetnickom svetu u kojima su deca prevazilazila svoje roditelje. Sesnaestogodisnja Jelena je izuzetno talentovana za muziku i poeziju i vec je nagradjivana. Naravno, pise pod pseudonimom, jer postoji "tatino opterecenje". Ako ikad bude zelela da snimi pesmu, mada je izjavila da se nikada nece baviti mojim poslom, imace odlicnog producenta, najboljeg savetodavca i najbolje muzicare. U svakom slucaju, gledacu da svojoj deci pomognem osluskujuci njihove talente, i uvek cu izaci u susret njihovim zeljama, bez obzira da li ce otvoriti frizerski salon ili napraviti koncert.

 
Propustanje kroz prizme

"Bazar": -Vi ste mudar i osetljiv covek koji je uvek ziveo i zivi normalnim zivotom. To je prilicno nespojivo sa estradom. Da li ste, u nekom trenutku, resili da odustanete od posla?
Svi moji pokusaji da ostanem normalan, da ne zloupotrebim popularnost koja donosi privilegije, tumaceni su kao lazna skromnost. Kad pogledam unazad, vidim da nikoga nisam zavitlavao niti sam kome ostao duzan - savest mi je cista i zato sebe smatram dobrim covekom. Postoji veliki broj ljudi koji su ultraneprijateljski raspolozeni prema meni i svaki moj nastup prate sa nekontrolisanom zlobom. Zato sam nekoliko puta bio u situaciji da kazem - "Dosta mi je svega!" Nikad nisam "svojim velikim crvenim automobilom", zveckajuci gomilom kljuceva, niti bilo kojim drugim znacima "vaziranja", upadao u oci.
Po necijem "pravilu" ne mogu da napravim koncert u Centru Sava i da se sutradan pojavim na novosadskoj pijaci na biciklu! Moja mladja kcerka kaze da je to moja greska - "Treba da budes na svojoj visini i nemoj silaziti dole jer te nece milovati." Ipak, mislim da imam tu malu srecu sto zivim u Novom Sadu, koji je inace veoma prepotentan grad i veoma neprijatan za zivot u smislu negiranja svake velicine. Zato mogu u njemu da zivim, koliko-toliko normalno, jer me tamo pustaju da cekam u redu i prave se da me ne poznaju. Jedna od dobrih strana Novog Sada jeste i sto mi nikad nije dozvolio da budem onakva zvezda kakva sam u drugim gradovima, sto mi ionako ne bi odgovaralo.



"Bazar": -Sami ste kazali, govore i drugi, da ste pomalo namcorasti. Da li je to pitanje starosti?
Nije najgore sto vise ne vidim najbolje ili sto se teze saginjem, vec sto ne mogu da trpim svakojake idiote. Kad si mlad mozes da izdrzis svkojako davljenje trecerazrednih tipova. Dugo sam u ovom poslu i doziveo sam i lepe i plemenite susrete koji su me podizali, ali je oko mene bilo isuvise satelita, kojekakvih balansera koji su mi oduzimali vreme i energiju. Dao sam mnoge intervjue ljudima koji su ih propustili kroz ko zna kakve svoje prizme, u neke prosecne, osrednje stvari. Ipak, mislim da mi novinari nisu ucinili losu stvar pisuci lose o meni. Bilo je tu mnogo i pozitivnih clanaka koji su bili pogresni. Zahvaljujuci tome poceo sam da pisem da bih video da li je moguce da sve sto ispricam i time zainteresujem ljude na koncertima zvuci suvoparno kad to neko prenese u novinama. Ali, ako je publika devojka koju neko moze tek tako da otme, pa nek je vodi - ako uspe.

"Bazar": -Kako vidite sebe u starosti?
Nekoliko puta sam pokusao da povucem tu crvenu crtu - e, sad bi bilo lepo da prekinem. Sada se primice moj stoti koncert u Beogradu i - eto prilike. Naravno, dodje opet prolecna svezina, nove pesme, sve se promeni, pa opet nastavim... Ali, cini mi se da je taj fade uot u toku. Vrlo malo nastupam i sve manje pevam, a razmak izmedju snimanja ploca je sve veci. Zato sve vise pisem. Zeleo bih da moje sledece pisanje bude kompilacija, neka vrsta kalendara mog djetinjstva, price o tome kako smo kitili jelku, kako smo isli na more, moji razgovori sa publikom na koncertima...



"Bazar": -Da li posle toliko ispevanih pesama, kontakata sa ljudima, koncerata i dalje mislite da postoji, kako vi to kazete u pesmi "Slovenska", "ravnoteza medju zvezdama"?
Sada vise nego ikad. Imao sam takozvanu krizu srednjih godina - "Gotovo je, proslo, za dvadeset godina umrecu, vise me nece biti." Medjutim, rascistio sam to sa zvezdama i danas, kada naidjem na neki ovozemaljski problem, neku malu gadost ili provokaciju, pogledam u zvezde i kazem - "U redu je. Kapiram." Znam kolko sam mali i znam da sam deo jedne vece price koju jos ne razumem, ali sam siguran da cu se jednog dana otisnuti u neki drugi prostor. Nemoguceje da ovaj zivot pocinje i zavrsava se bez ikakvog objasnjenja. Siguran sam da me put tek ceka - u obliku neke zvezdice, iskre ili dima.

Pogled u buducnost - negde u dvehiljade i nekoj na ogromnoj sceni, osvetljenoj snaznim laserima, hiljade mladih ljudi u savrsenoj harmoniji peva - "Neki novi klinci, neki novi klinci..." U tami sale ocrtava se silueta sedog gospodina cije zivahne oci pomno prolecu preko scene dok tiho, mekim glasom, pevusi za sebe - "Racun'o sam na vas..."

Jelena Kaličanin